Keleraba: setva, rasad i berba na vreme

Keleraba je jedna od najbržih kupusnjača: od setve do berbe prođe dva do tri meseca, a u bašti zauzima malo mesta. Jede se zadebljalo stablo, koje raste iznad zemlje: sirovo je hrskavo i slatkasto, kao blaga rotkva, a kuvano podseća na kupus. Ima jednu ćud: ako se ne bere na vreme ili raste po vrućini i suši, ogrubi i postane drvenasta.

U ovom vodiču su sorte kelerabe iz naše ponude, kada se seje za prolećnu i za jesenju berbu, koliki razmak joj treba i kako da plod ostane sočan.

Bela i ljubičasta keleraba

Keleraba se deli prema boji kore na belu, koja je zapravo svetlozelena, i ljubičastu. Meso je kod obe belo, a ukus vrlo sličan. Razlika je više u bašti nego u tanjiru: sorte se razlikuju po brzini rasta, krupnoći i otpornosti na hladnoću i pucanje. Ljubičasta keleraba je i lepa na tanjiru, kad se iseče na štapiće sa korom.

Sorte kelerabe iz naše ponude

• Ljubičasta bečka (Vienna) je stara sorta iz oko 1860. godine, koja je u svoje vreme bila veoma popularna. Najbrža je od naših sorti: plodovi stižu za 50–60 dana. Prilično je otporna na hladnije vreme i veoma laka za uzgoj, pa je dobra i za rano proleće i za jesen.
• Ljubičasti delikates je veoma ukusna sorta, koja stiže za oko 65 dana. Otporna je na pucanje kad pada kiša, a jestive su i drške listova.
• Beli delikates je okrugla keleraba svetlozelene boje. Stiže za oko 70–80 dana od setve.
• Superšmelz je stara nemačka sorta i spada među najkrupnije kelerabe na svetu. Sazreva za oko 75 dana. Kako je krupna, traži više mesta od ostalih.

Sve sorte su u kategoriji Keleraba.

Kada se seje keleraba

Kelerabi najviše prija sveže vreme, sa temperaturama od 15 do 20 °C. Zato se gaji u dva navrata, za prolećnu i za jesenju berbu, a preko leta se ne gaji.

Rasad ne sadite prerano. Ako mlade biljke duže vreme budu na hladnom, ispod oko 10 °C, keleraba može da izbaci cvet umesto da napravi plod. Šta se još seje u ovo vreme, pogledajte u setvenom kalendaru i u tekstovima Šta sejati u martu i Šta saditi u kasno leto i jesen.

Setva za rasad i direktna setva

Rasad. Seme sejte u setvenice ili čašice, na dubinu 1–1,5 cm. Niče za 5–10 dana. Kad biljke dobiju prvi pravi list, presadite ih u pojedinačne čašice (više u tekstu Pikiranje rasada). Rasad je spreman za sadnju za pet do šest nedelja, kad ima četiri do pet listova. Pre sadnje ga nekoliko dana iznosite napolje da se navikne (Očvršćavanje rasada). Sve o pravljenju rasada pročitajte u tekstu Kako napraviti rasad.

Direktna setva. Za jesenju berbu kelerabu možete sejati i direktno u baštu, u redove, pa biljke prorediti na 20–25 cm. Leti zemlju pre setve dobro zalijte i držite je vlažnom dok seme ne nikne.

Sadnja i razmak

• Sadite na sunčano mesto, u plodnu, rastresitu zemlju nađubrenu zrelim kompostom (više u tekstu Kako napraviti kompost).
• Razmak je 30–40 cm između redova i 20–25 cm u redu. Krupnoj sorti Superšmelz ostavite 40–50 cm.
• Sadite plitko, na istu dubinu na kojoj je rasad rastao u čašici. Zadebljanje se formira iznad zemlje, pa preduboko posađena keleraba pravi slabije i deformisane plodove.
• Posle sadnje odmah zalijte.

Keleraba je kupusnjača, pa je ne sadite tamo gde su prethodne tri godine rasli kupus, karfiol, brokoli, kelj ili prokelj. Dobro raste pored salate, cvekle i luka. Više u tekstu Koje povrće se sadi jedno pored drugog.

Zalivanje: zašto keleraba puca ili bude drvenasta

Ujednačena vlaga je najvažnija stvar u uzgoju kelerabe. Od nje zavisi da li će plod biti sočan i ceo.

• Pucanje. Keleraba puca kad posle suše odjednom dobije mnogo vode, od jake kiše ili obilnog zalivanja. Plod tada raste brže nego što kora može da prati. Ako vam se ovo često dešava, birajte Ljubičasti delikates, koji je otporan na pucanje.
• Drvenast, vlaknast plod. Nastaje kad keleraba raste po vrućini i suši ili kad se bere prekasno, prekrupna.

Zato zalivajte redovno i umereno, jednom do dva puta nedeljno, a češće ako je suvo. Malč čuva vlagu i hladi zemlju (više u tekstu Malčiranje povrća), a sistem kap po kap daje ujednačenu vlagu bez mnogo truda (Navodnjavanje sistemom kap po kap). Okopavajte plitko, da ne oštetite koren.

Štetočine

Keleraba ima iste štetočine kao kupus i ostale kupusnjače:

• Buvači prave sitne rupice na listovima mladih biljaka, naročito u toplom i suvom vremenu. Najviše štete prave odmah posle sadnje.
• Kupusar, gusenica kupusnog belog leptira, izgriza listove. Pregledajte naličje listova i uklanjajte jaja i gusenice.
• Kupusna muva polaže jaja u podnožje biljke, a larve oštećuju koren, pa biljka vene.
• Lisne vaši i bele mušice skupljaju se na naličju listova (više u tekstovima Biljne vaši: kako ih se rešiti i Bele mušice: kako ih suzbiti).

Najbolja zaštita od buvača, kupusara i kupusne muve je agrotekstil ili gusta mreža prebačena preko biljaka odmah posle sadnje. Više o štetočinama i bolestima kupusnjača pročitajte u tekstu Kako gajiti kupus.

Berba i čuvanje

• Kelerabu berite kad plod dostigne 6–8 cm, otprilike veličinu teniske loptice. Tada je najsočnija. Krupna Superšmelz se bere veća.
• Ne čekajte predugo. Prekrupna i prestara keleraba postaje drvenasta, naročito kod prolećne setve, kad stigne u toplo vreme.
• Plod odsecite nožem tik ispod zadebljanja. Listove uklonite, a mlade listove i drške možete iskoristiti kao kelj ili spanać.
• Jesenja keleraba podnosi slabe mrazeve, ali je oberite pre jakih.

Očišćena od listova, keleraba u kesi u frižideru traje nekoliko nedelja. Jesenju kelerabu možete čuvati i u hladnom podrumu, u sanduku sa vlažnim peskom.

U kuhinji se keleraba jede sirova, narendana u salati ili isečena na štapiće, a kuvana u čorbama, varivima i kao punjena keleraba.

Česta pitanja