Paradajz
Krastavac
Paprika
Ljuta Paprika
Mahunarke
Kukuruz
Patlidžan
Lubenica
Dinja
Tikvica
Rotkvice
Bundeva
Brokoli
Karfiol
Šargarepa i Paštrnjak
Celer
Cvekla
Španać i Blitva
Keleraba
Kelj i Prokelj
Kupus
Luk i Praziluk
Zelena Salata
Začinsko i Lekovito
Krompir
Orijentalno
Suncokret
ŠparglaSeme dinje starih sorti – 7 sorti: Zlatno srce iz 1890. godine, Medena zelenog mesa, Ananas, francuske Ortolani i Francuska autohtona, balkanska Cerovača i sitna, mirisna Kraljica Anes. Nijedna sorta nije hibrid, pa seme možete sačuvati i za sledeću sezonu. Kada se pravi rasad i kako znati da je dinja zrela, pročitajte u vodiču Stare sorte dinja i kako ih uzgajiti.
Vrste dinja – kako izabrati seme dinje
Sorte dinje razlikuju se po veličini ploda (od veličine jabuke do 4 kg), boji mesa i aromi. Ispod su sve naše sorte, podeljene po veličini ploda.
Dinje do 2 kg
- Zlatno srce – jedna od najboljih starih sorti, iz 1890. godine. Izražena aroma i slast, mala semena loža i izrazito narandžasto meso. Plodovi prosečno oko 1,5 kg.
- Ortolani – francuska sorta jakog mirisa i narandžastog mesa, veoma slatka i poznata širom Evrope. Plodovi do 2 kg.
- Francuska autohtona – stara autohtona francuska dinja, pogodna za uzgoj u hladnijim krajevima. Plodovi od 1 do 2 kg, sočni, slatki i intenzivne arome.
Krupnije dinje, od 2 do 4 kg
- Medena – dinja zelenog mesa, plodovi prosečno od 3 do 4 kg. Veoma slatka i sočna, sa malom semenom ložom.
- Ananas – veoma popularna sorta u Evropi. Ovalni plodovi prosečno oko 2,5 kg, slatki i sočni. Prilično je otporna i sazreva za oko 85 dana od setve.
- Cerovača – autohtona stara sorta sa Balkana. Duguljasti ili okrugli plodovi od 2 do 3 kg, tanke svetlozelene ili žućkaste kore, slatki i aromatični. Kada sazri, plod često sam pukne.
Neobična sorta
- Kraljica Anes – sorta stara najmanje 300 godina, sa plodovima veličine poveće jabuke. Veoma je aromatična i širi jak, prijatan miris, pa su je nekada žene nosile sa sobom kao parfem.
Zašto stare sorte dinje
Stare sorte dinje birane su zbog arome i slasti, a ne zbog dugog transporta. Nisu hibridi, pa seme iz zrelih plodova možete sačuvati i posejati sledeće godine. Ako čuvate seme, različite sorte dinje ne sadite jednu pored druge.
Kada se seje seme dinje
Dinja je, kao i lubenica, toploljubiva biljka koja ne podnosi mraz. Seje se direktno u baštu kada se zemlja dobro zagreje i prođe opasnost od mraza, a može i preko rasada nekoliko nedelja ranije. Voli toplo, sunčano mesto i dobro drenirano zemljište bogato organskom materijom. Za hladnije krajeve izaberite Francusku autohtonu.
Dinju ne sadite tamo gde su prethodnih godina bili krastavci, tikve, lubenice ili bundeve, jer dele iste bolesti u zemljištu. Više o redosledu kultura pročitajte u tekstu koje povrće se sadi jedno pored drugog, a za rasad u tekstu kako napraviti rasad.
Pakovanje, cena i dostava
- 10 semenki – 190 dinara (sve sorte)
- Dostava za porudžbine semena je 390 dinara, a preko 2.800 dinara je besplatna.
Česta pitanja o semenu dinje
Koje su najbolje sorte dinje?
Za izraženu aromu i slast Zlatno srce iz 1890. godine, za krupne i slatke plodove Medena, a od francuskih sorti Ortolani.
Koja dinja ima zeleno meso?
Medena, sa plodovima od 3 do 4 kg.
Koja dinja je najkrupnija?
Medena, od 3 do 4 kg, zatim Cerovača, od 2 do 3 kg, i Ananas, oko 2,5 kg.
Koja dinja uspeva u hladnijim krajevima?
Francuska autohtona, stara francuska sorta pogodna za uzgoj u hladnijim područjima.
Postoji li domaća stara sorta dinje?
Postoji. Cerovača je autohtona stara sorta sa Balkana, sa slatkim i aromatičnim plodovima od 2 do 3 kg.
Kako znati da je dinja zrela?
Zrela dinja jače miriše, a plod se lako odvaja od peteljke. Cerovača kada sazri često i sama pukne.
