Stare sorte dinja i kako ih uzgajiti

Domaća dinja, ubrana zrela sa vreže, slađa je i mirisnija od svake kupovne. Za nju su potrebni toplota, sunce i malo strpljenja: dinja se sadi tek kad prođu mrazevi, a zri na vrhuncu leta. Najvažnije je dobro izabrati sortu, napraviti rasad na vreme, zakidati vreže i znati kada je plod zreo.

U ovom vodiču su stare sorte dinja iz naše ponude i ceo uzgoj, od rasada do berbe i čuvanja semena za sledeću godinu.

Stare sorte dinja u našoj ponudi

Krupne dinje

• Cerovača je autohtona stara sorta sa Balkana. Daje krupne, duguljaste ili okrugle plodove od 2 do 3 kg, sa tankom, svetlozelenom ili žućkastom korom i slatkim, aromatičnim mesom. Kad sazri, plod često sam pukne.
• Medena ima zeleno meso i plodove od 3 do 4 kg. Veoma je slatka i sočna, sa malom semenom ložom.
• Ananas je sorta popularna širom Evrope. Plodovi su ovalni, u proseku oko 2,5 kg, slatki i sočni. Prilično je otporna i sazreva za oko 85 dana od setve.

Dinje narandžastog mesa

• Zlatno srce je stara sorta iz 1890. godine. Ima izrazito narandžasto meso, izraženu aromu i slast i malu semenu ložu. Plodovi su teški oko 1,5 kg.
• Ortolani je francuska sorta, poznata širom Evrope. Ima narandžasto meso i jak miris, veoma je slatka, a plodovi rastu do 2 kg.
• Francuska dinja je stara sorta pogodna za hladnije krajeve. Plodovi su srednje veličine, od 1 do 2 kg, veoma sočni i slatki, intenzivne arome.

Mirisna dinja

• Kraljica Anes je sorta stara najmanje 300 godina. Plodovi su veličine poveće jabuke, veoma aromatični i šire jak, prijatan miris. Nekada su ih žene nosile sa sobom umesto parfema. Zanimljiva je za decu i za mirisni kutak bašte.

Sve sorte su u kategoriji Dinja.

Rasad ili direktna setva

Dinja voli toplotu: seme klija tek kad se zemlja zagreje na oko 15 °C, a najbrže na 25–30 °C. Mraz biljku uništava. Zato se kod nas najčešće gaji preko rasada, a u toplijim krajevima može i direktno.

Rasad. Kesica sadrži 10 semenki, pa je rasad i najsigurniji način da iskoristite svako seme.

1. Rasad sejte od sredine do kraja aprila, tri do četiri nedelje pre sadnje napolje.
2. Sejte po jedno ili dva semena u čašicu od najmanje 8–10 cm, na dubinu 2–3 cm. Dinja ne voli da joj se dira koren, pa je ne pikirajte.
3. Držite je na toplom i svetlom, na 22–28 °C. Niče za 5–10 dana.
4. Ako niknu dve biljke, slabiju odsecite makazama, ne čupajte je.
5. Nedelju dana pred sadnju rasad iznosite napolje preko dana da se navikne.

Rasad ne treba da bude star više od četiri nedelje i sa više od tri do četiri lista, jer se prerastao teže prima. Više o pravljenju rasada pročitajte u tekstu Kako napraviti rasad.

Direktna setva. Od sredine maja do početka juna, kad se zemlja zagreje, sejte po dva do tri semena u kućicu, na 2–3 cm dubine. Posle nicanja ostavite najjaču biljku.

Sadnja i razmak

• Rasad sadite sredinom maja, kad prođu mrazevi i kad se zemlja zagreje. Šta se još radi u bašti u to vreme, pogledajte u tekstu Šta raditi u bašti u maju.
• Izaberite najsunčanije i zaklonjeno mesto, sa rastresitom, plodnom zemljom nađubrenom zrelim stajnjakom ili kompostom.
• Razmak je 100–150 cm između redova i 60–80 cm u redu, jer vreže zauzimaju mnogo prostora.
• Rasad sadite sa celom grudvom zemlje, na istu dubinu na kojoj je rastao, i odmah zalijte mlakom vodom.
• Prvih nedelja hladne noći možete ublažiti agrotekstilom. Skinite ga kad dinja počne da cveta, da bi pčele mogle da je oprašuju.

Dinju ne sadite tamo gde su prethodne tri do četiri godine rasli dinja, lubenica, krastavac, tikvica ili bundeva, jer imaju iste bolesti (više u tekstu Koje povrće se sadi jedno pored drugog).

Nega: zalivanje, malč i zakidanje vreža

• Zalivanje. Redovno i obilno dok biljke rastu i dok se plodovi razvijaju, uvek u podnožje, ne po listovima. Kad plodovi dostignu punu veličinu i počnu da zru, zalivanje smanjite: dinja će biti slađa i manje će pucati. Najlakše je sistemom kap po kap (više u tekstu Navodnjavanje sistemom kap po kap).
• Malč. Slama ili crna folija greju zemlju, čuvaju vlagu, smanjuju korov i drže plodove čistim. Ispod svakog ploda možete staviti dašćicu ili crep, da ne trune na vlažnoj zemlji (više u tekstu Malčiranje povrća).
• Zakidanje vreža. Ženski cvetovi, iz kojih nastaju plodovi, najčešće rastu na bočnim vrežama. Zato, kad biljka dobije četiri do pet listova, zakinite vrh glavne vreže. Kad se na bočnoj vreži zametne plod, zakinite njen vrh dva lista iznad ploda.
• Broj plodova. Na jednoj biljci ostavite tri do pet plodova, a kod krupnih sorti, poput Medene i Cerovače, dva do tri. Ostale zametnute plodove uklonite dok su mali. Tako će preostali biti krupniji i slađi.

Dinju oprašuju pčele i drugi insekti. Ako ih u bašti ima malo, rod je slabiji (više u tekstu Solitarne pčele).

Bolesti i štetočine

• Pepelnica: beli prah na listovima, najčešće u drugoj polovini leta.
• Plamenjača: žute uglaste pege na listu i sivoljubičasta prevlaka na naličju, u vlažnom vremenu.
• Uvenuće: cela biljka naglo vene iako je zemlja vlažna. Obolele biljke uklonite i poštujte plodored.
• Lisne vaši na naličju listova; prenose i viruse (više u tekstu Biljne vaši: kako ih se rešiti).

Protiv gljivičnih bolesti pomažu dovoljan razmak, zalivanje u podnožje i uklanjanje obolelih listova (više u tekstu Gljivične bolesti bašte). Ako bolest uništi listove pre zrenja, plodovi ostaju bljutavi.

Kako znati da je dinja zrela

Dinja posle branja ne postaje slađa, pa je važno ubrati je zrelu. Znaci zrelosti:

• Miris. Zrela dinja jako miriše, naročito kod peteljke.
• Peteljka. Kod mnogih sorti oko peteljke se pojavi pukotina, a zrela dinja se odvaja od vreže na lagan pritisak.
• Boja kore. Kora menja boju iz zelene u žućkastu ili bež, zavisno od sorte.
• Cvetni kraj. Suprotni kraj ploda malo popušta pod prstom.
• Pucanje. Kod Cerovače je pucanje ploda znak zrelosti, pa je pregledajte svaki dan.

Ubrana dinja ostaje sveža nekoliko dana na hladnom mestu, a isečena u frižideru dva do tri dana.

Seme za sledeću godinu

Od stare sorte možete sačuvati sopstveno seme, jer nijedna nije hibrid. Seme uzmite iz potpuno zrelog, zdravog ploda. Isperite ga od mesa, osušite na tanjiru nekoliko dana i čuvajte u papirnoj kesi, na suvom i hladnom mestu. Kako se čuva seme, opisali smo i u tekstu Kako sačuvati seme paradajza; postupak je sličan.

Sorte dinje se međusobno ukrštaju, jer ih oprašuju pčele. Ako u bašti gajite više sorti, seme neće dati istu sortu. Za čisto seme gajite jednu sortu ili zaštitite nekoliko cvetova i oprašite ih ručno. Dinja se ne ukršta ni sa krastavcem ni sa lubenicom, a ukrštanje ne menja ukus ovogodišnjih plodova, nego samo seme.

Česta pitanja