Šta raditi u bašti u maju

Maj je mesec kada se u bašti sve pokreće u punom tempu. Zemlja se ugrejala, dani su duži, a lista poslova raste iz dana u dan. Ako ste se pitali šta raditi u bašti u maju i odakle uopšte početi, ovaj vodič je za vas. Od direktnog setve do sadnje rasada, od zaštite biljaka do nege zemljišta, maj ne ostavlja prostora za oklevanje.

Ledeni sveci: datum koji svaki bastar mora znati

Pre nego što krenete da sadite bilo šta osetljivo na mraz, postoji jedan datum koji ne smete preskočiti: period ledenih svetaca, koji pada između 11. i 15. maja. Tokom ovih dana temperatura može da padne ispod nule čak i kad se po danu čini sasvim lepo. Paradajz, paprika, patlidžan i krastavac su biljke koje ne podnose ni najmanji mraz, pa ih ne treba saditi napolje pre nego što ovaj period prođe.

Posle 15. maja opasnost od mraza u većem delu Srbije praktično nestaje i bašta se otvorena za sve što ste čekali da posadite.

Šta direktno sejati u maju

Čim zemlja dostigne temperaturu od bar 15°C, a to se u maju dešava relativno brzo, možete krenuti sa direktnom setvom sledećih kultura:

Pasulj i mahunarke zahtevaju toplu zemlju i sade se direktno, na dubinu od 3 do 5 cm. Sade se u redove, na razmak od 40 do 50 cm između redova. Maj je idealan mesec jer biljka voli toplotu i nema rizika od kasnih mrazeva.

Krastavac se u maju seje direktno u zemlju ili kao rasad. Ako sejete direktno, posejte 2 do 3 semena na jedno mesto i posle nicanja ostavite najjaču biljku. Krastavac traži dobro navodnjavanje i toplu, sunčanu poziciju.

Tikvica i bundeva su brzorastuće kulture koje se odlično snalaze kada se sade direktno u maju. Tikvica može da iznena di neiskusne baštvane brzinom svog rasta, pa joj obezbedite dovoljno prostora.

Kukuruz se seje u redove na razmak od 70 do 80 cm, a biljke unutar reda treba da budu udaljene oko 30 cm. Kukuruz je biljka krstoprašnja, što znači da mu trebate sejati više redova jedan do drugog kako bi pravilno oplodio.

Lubenica i dinja se u maju mogu sejati direktno ili kao rasad. Traže dosta toplote i prostora, a zemlja mora biti rastresita i dobro drenirana.

Šargarepa i rotkvice se sеju direktno u brazde, na plitku dubinu. Rotkvice su posebno zahvalne jer niču brzo i beru se za svega 3 do 4 nedelje.

Sadnja rasada: šta ide u baštu posle ledenih svetaca

Posle 15. maja počinje prava gužva u bašti. Rasad koji ste gajili kod kuće ili nabavili od proverenog izvora sada je spreman da izađe napolje.

Paradajz je zvezdana kultura svakog srpskog vrta. Sadite ga na razmak od 50 do 70 cm između biljaka, u redove udaljene 80 do 100 cm. Važno je da zemlja bude rastresita, bogata organskim materijama, i da biljka ima dovoljno sunca tokom celog dana. Ako ste koristili stare sorte paradajza, znajte da će vam dati plod punog ukusa kakav hibridi ne mogu da dostignu, a seme možete sačuvati za sledeću godinu.

Paprika i ljuta paprika vole toplotu čak i više od paradajza. Sadite ih na razmak od 40 do 50 cm, na sunčano mesto zaklonjeno od jakih vetrova. Prvih nekoliko dana posle sadnje zasenite biljke ako su prognozovane visoke temperature.

Patlidžan zahteva dosta toplote i zaštićenu poziciju. Raste sporije od paradajza, ali je zahvalan ako mu se obezbede pravi uslovi. Sadite ga na razmak od 50 do 60 cm.

Krastavac može da ide i kao rasad, posebno ako ste hteli raniju berbu. Biljka ne voli presađivanje, pa koristite saksije koje se mogu direktno staviti u rupu pri sadnji, bez oštećenja korena.

Pre sadnje, svaki rasad treba da prođe kroz process očvršćavanja: postepeno ga izlažite spoljnim uslovima nekoliko dana pre nego što ga konačno posadite. Ovo dramatično povećava šanse za preživljavanje i uspešan rast.

Poslovi u bašti koji ne smeju da čekaju

Maj nije samo mesec sadnje. Niz redovnih poslova mora da prati sve što raspoređujete po bašti.

Okopavanje treba obavljati redovno, posebno posle kiše kada zemlja navlažena formira koricu. Rastresita zemlja znači bolji pristup vazduhu i vodi za korenje biljaka.

Navodnjavanje u maju treba uskladiti sa vremenskim prilikama. Zalijevajte ujutru ili uveče, nikako po jakom suncu. Biljke je bolje zalivati obilno i ređe nego malo svaki dan.

Đubrenje u proleće se najčešće radi organskim đubrivima: kompost, stajnjak ili organski granulati. Izbegavajte preterano đubrenje azotom jer to stimuliše rast lišća nauštrb plodova.

Zaštita od korova je zadatak koji ne prestaje. Mulčiranje zemljišta slamom, usitnjenom korom ili travom kosovinom znatno smanjuje rast korova i čuva vlagu u zemlji.

Zaštita od štetočina u maju podrazumeva redovnu kontrolu biljaka. Lisne vaši, puževima, puzavice i razni insekti postaju aktivni čim se temperatura ustali. Preventivno prskanje biljnim preparatima (kopriva, preslica) jača biljke i smanjuje pojavu štetočina bez upotrebe hemije.

Začinsko i lekovito bilje u maju

Maj je idealan mesec za sejanje začinskog bilja direktno u baštu ili saksije. Bosiljak, kopar, peršun, cilantro i matičnjak svi niču odlično u toplijem vremenu. Bosiljak posebno voli toplotu i ne treba ga sejati pre nego što se zemlja dovoljno ugreje.

Kopar i peršun se mogu sejati u sukcesivnim zasetima svakih 2 do 3 nedelje, što obezbeđuje kontinuiranu berbu tokom celog leta. Lekovito bilje kao što su timijan, žalfija i origano se lako uklapaju u baštu i istovremeno privlače korisne insekte oprašivače.

Zašto stare sorte prave razliku u maju

Kad birate seme za majsku setvu, vredi razmisliti o tome šta zapravo sejete. Stare i autohtone sorte povrća imaju neke prednosti koje se ne mogu naći kod hibrida. Pre svega, ukus. Paradajz stare sorte ukusom se ne može porediti sa industrijskim hibridnim sortama. Osim toga, seme starih sorti možete sačuvati na kraju sezone i koristiti ga sledeće godine, što znači da jednom kupljeno seme može da vam služi godinama.

Stare sorte su takođe prilagođenije lokalnim uslovima, jer su se godinama selekcionisale upravo u našem podneblju. To znači manje bolesti, bolja otpornost na naše letnje vrućine i pouzdaniji rod.

Ako tražite proverene stare sorte paradajza, krastavca, paprike, pasulja ili bilo kog drugog povrća, pogledajte naš izbor semena ili proverite naš setveni kalendar za precizne preporuke po mesecima.

Zaključak

Maj u bašti zahteva organizaciju, brzinu i pravo seme. Posle ledenih svetaca bašta je otvorena za sve što ste planirali, a lista kultura koje možete posejati ili posaditi nikad nije veća. Pobrinite se da zemlja bude dobro pripremljena, da rasad prođe kroz očvršćavanje i da redovni poslovi kao što su okopavanje, navodnjavanje i zaštita od štetočina ne zaostaju za tempom rasta vaših biljaka.