Sorte cvekle i uzgoj: crvena, zlatna i prugasta

Cvekla je jedno od najlakših povrća za baštu: seje se direktno u zemlju, ne traži rasad ni oslonac, a od jedne setve dobijate i koren i mlade listove. Pravilno izvađena, čuva se preko cele zime. Najviše zavisi od tri stvari: vremena setve, proređivanja i ujednačenog zalivanja.

U ovom vodiču su sorte cvekle iz naše ponude, kada se seje, kako se proređuje i kada se vadi i čuva.

Sorte cvekle iz naše ponude

• Detroit je stara sorta iz 1892. godine i najpoznatija crvena cvekla. Stiže za 55 dana, veoma je zahvalna i laka za uzgoj i odlična za salate i kiseljenje. Mogu se jesti i listovi.
• Goveđa krv je ime dobila po izrazito crvenoj boji korena. Lako se gaji, a jedu se i koren i list, na primer u salati. Već posle osam nedelja može da se vadi, kad koren ima oko 90 grama.
• Zlatna cvekla je stara sorta iz 1940. godine, zlatnožute boje. Dugo ostaje slatka, pa je odlična za salatu. Za razliku od crvene cvekle, ne boji ruke ni ostala jela.
• Chioggia (Kjođa) je stara italijanska sorta, koja se pominje još u 16. veku. Kad se preseče, prošarana je crveno-rozim i belim prstenovima. Zahvalna je za uzgoj. Najlepša je sirova, narendana ili isečena na tanke listiće, jer prstenovi kuvanjem izblede.

Koja je najbolja sorta cvekle? Za kiseljenje i zimnicu Detroit ili Goveđa krv, za salatu Zlatna, a za lep izgled na tanjiru Chioggia. Mnogi baštovani seju po red od svake. Sve sorte su u kategoriji Cvekla.

Kada se seje cvekla

• Prolećna setva: od sredine aprila, kad se zemlja zagreje na oko 10 °C, pa kroz maj. Ovu cveklu vadite leti, mladu, za salatu.
• Letnja setva za zimu: u junu i do početka jula. Koren raste u jesen, kad je hladnije, pa je sočan i sladak, a vadi se u oktobru za čuvanje preko zime.

Ne žurite sa setvom u martu. Ako mlade biljke duže vreme budu na hladnom, cvekla može da izbaci cvet umesto da napravi koren. Šta se još seje u ovo vreme, pogledajte u tekstu Šta sejati u aprilu i u setvenom kalendaru.

Setva i proređivanje

Ono što izgleda kao jedno seme cvekle zapravo je klupko od dva do četiri semena. Zato iz jednog „semena“ nikne nekoliko biljčica, a proređivanje je obavezno, inače koren ostaje sitan.

1. Seme potopite u vodu nekoliko sati pre setve, najduže preko noći. Brže će niknuti.
2. Napravite redove na 30 cm i seme sejte na dubinu 2–3 cm, na 3–5 cm jedno od drugog.
3. Zatrpajte, lagano sabijte zemlju i zalijte. Do nicanja zemlju držite vlažnom.
4. Kad biljke dobiju dva do tri lista, proredite ih na 8–10 cm. Ako želite manju cveklu za kiseljenje, može i gušće.

Iščupane mlade biljke ne bacajte: listovi su odlični u salati ili kuvani kao spanać. Ako niste sigurni u staro seme, proverite ga pre setve (više u tekstu Kako se proverava klijavost semena pre setve).

Zemlja, nega i zalivanje

• Zemlja. Cvekli odgovara rastresita, duboka zemlja bez kamenja, nađubrena zrelim kompostom još za prethodni usev. Ne voli kiselu zemlju, pa je dobro proveriti pH (više u tekstu Provera kvaliteta zemljišta i pH vrednost). Svež stajnjak ne stavljajte neposredno pred setvu.
• Zalivanje. Ujednačeno, naročito leti. U suši koren postaje drvenast i dobija svetle prstenove, a ako posle suše dobije mnogo vode, puca. Malč čuva vlagu (više u tekstu Malčiranje povrća).
• Okopavanje. Plitko, dok su biljke male, da ne oštetite koren.
• Crne mrlje u sredini korena znak su nedostatka bora, najčešće u suvoj i krečnoj zemlji. Pomažu kompost i redovno zalivanje.

Bolesti i štetočine

• Pegavost lista: sitne okrugle pege sa crvenkastim obodom, u toplom i vlažnom vremenu. Pomažu dovoljan razmak, zalivanje u podnožje i uklanjanje obolelih listova (više u tekstu Gljivične bolesti bašte).
• Buvači prave sitne rupice na listovima mladih biljaka, naročito u suvom vremenu.
• Minirajuća muva: larve prave svetle mehuraste mrlje u listu. Napadnute listove uklonite.
• Lisne vaši na mladim listovima (više u tekstu Biljne vaši: kako ih se rešiti).

Cveklu ne sejte tamo gde su prethodne godine rasli cvekla, blitva ili spanać, jer su srodni i imaju iste bolesti. Dobro raste pored luka, salate i kupusnjača (više u tekstu Koje povrće se sadi jedno pored drugog).

Vađenje i čuvanje

• Mlada cvekla se vadi kad koren dostigne 3–5 cm, za salatu i kuvanje.
• Za kiseljenje i jelo najbolja je cvekla od 5–8 cm, obično osam do deset nedelja posle setve. Prekrupna cvekla često je drvenasta.
• Za zimu cveklu iz letnje setve vadite u oktobru, po suvom vremenu, pre jakih mrazeva.

Kako se čuva cvekla preko zime:

1. Cveklu pažljivo izvadite vilama, da ne oštetite koren.
2. Lišće odvrnite ili odsecite 2–3 cm iznad korena. Koren ne secite i ne perite, samo otresite zemlju. Oštećena cvekla „krvari“ i brže trune.
3. Ostavite je dan-dva da se prosuši u hladovini.
4. Složite je u sanduk sa vlažnim peskom ili piljevinom, tako da se koreni ne dodiruju, i držite u hladnom podrumu, na 0–4 °C. Tako traje do proleća.

Manje količine mogu i u frižideru, u kesi, nekoliko nedelja.

Seme cvekle za sledeću godinu

Cvekla je dvogodišnja biljka: prve godine pravi koren, a druge cveta i daje seme. Za seme ostavite nekoliko najlepših korena preko zime u pesku i u proleće ih ponovo posadite. Cvekla se ukršta sa blitvom i sa drugim sortama cvekle, pa za čisto seme u isto vreme pustite u cvet samo jednu sortu.

Česta pitanja