Kako napraviti rasad kod kuće: supstrat, setva, zalivanje i prihrana

Ukratko: za dobar rasad potrebni su seme stare sorte, sterilan supstrat i kontejneri, toplo i svetlo mesto, umereno zalivanje i prihrana od 7. dana posle nicanja. Paprika i paradajz seju se u februaru i martu, rani kupus još u januaru, a krastavac 3 do 4 nedelje pre sadnje. Rasad je spreman za presađivanje kada ima 2 do 3 sprata pravih listova, a pre sadnje napolju kali se 7 do 10 dana.

Šta je rasad?

Pre nego što napišemo kako napraviti rasad moramo videti šta te reči uopšte znače?
Rasad je mlada biljka koja je spremna da se rasadi iliti presadi na svoje stalno mesto, po tome je i dobila svoje ime.

Šta nam je prvo potrebno? Seme!

Za dobar rasad od ključnih stvari je i dobro seme. Mi vam preporučujemo stare ili osnovne sorte jer su mnogo zahvalne za uzgoj. Kod hibridnih sorti čest problem bude bolest koja se zove „poleganje rasada“ pa su sa takvim semenima neophodna dodatna prskanja.

Sa starim sortama semena to nije slučaj. Lično mi, nikada nismo došli u tu situaciju da nam sa starim sortama i jedna propadne usled poleganja rasada.

Seme starih sorti za rasad pronađite u našoj ponudi: paradajz, paprika, ljuta paprika, patlidžan i kupus.

Posebna uputstva za papriku pročitajte u vodiču Sadnja paprike: setva, rasad i sadnja na otvorenom, a za paradajz u tekstu Setva paradajza za rasad.

Zemlja (supstrat) za rasad paradajza i paprike

Sledeća stavka na našem spisku je zemlja za rasad. Mešavinu koju koristimo kao zemlju za rasad nazivamo supstrat. Zašto ne bismo jednostavno koristili zemlju iz bašte umesto supstrata?
Razloga je mnogo. Supstrat je tako dizajniran da biljci pruži sve uslove kako bi se ona što pre razvila. Pa tako imamo mešavinu različitih vrsta treseta, humusa, glistenjaka, hraniva i različitih dodataka za zadržavanje vode ili omekšavanja tla.

Jedina mana kod dobrih supstrata je što se ne mogu naći pakovanja ispod 70 litara pa se desi da ostane dosta viška ali ne brinite, taj supstrat možete iskoristiti prilikom presađivanja biljaka na stalno mesto.

Od supstrata za rasad mi vam preporučujemo:

1. Klasman Potgrond H 70 litara (Supstrat za povrće kao što je paradajz, paprika, krastavac, lubenica, dinja..)
2. Klasman Potgrond P 70 litara (Supstrat za povrće sitnijeg semena kao što su zelena salata, kupus, celer)
3. Pindstrup 300 litara (Univerzalni supstrat za povrće)

Ukoliko vam je 70 litara supstrata dovoljno za sva semena koja imate, nema potrebe da uzimate više vrsta jer će u ovim profesionalnim supstratima svako seme moći sa lakoćom da raste. Ovi supstrati se u Srbiji mogu pronaći u skoro svim poljoprivrednim apotekama.

Odlike dobrog supstrata:

• Dovoljno je sitan da ne ometa razvoj korenovog sistema.
• Zadržava dovoljno vlage kako ne bi ostavio biljci suvu sredinu.
• Rastresit je, nije sabijen i ne sprečava koren da raste.
• Obezbeđuje biljci dovoljno kiseonika.
• Sterilisan je i osim biljke koju posejete neće ništa drugo porasti.
• Sadrži hranu samo za prvih 7 dana od nicanja biljke, pa se posle toga rasad prihranjuje.

Može li supstrat za rasad da se napravi kod kuće?

Može, ali je to najčešći uzrok problema. Baštenska zemlja, kompost i stari supstrat koji nije dezinfikovan donose seme korova i gljivice iz zemljišta koje izazivaju poleganje rasada. Ako ipak pravite svoju mešavinu, pomešajte prosejan zreo kompost ili glistenjak sa tresetom i perlitom ili krupnim peskom, otprilike u jednakim delovima, i ne zalivajte je previše. Za siguran početak ipak preporučujemo gotov sterilan supstrat iz poljoprivredne apoteke.

Čaše ili kontejneri?

Da bismo seme i supstrat smestili negde potrebne su nam čaše ili kontejneri za rasad. Kod nas mogu da se kupe četvrtaste ili okrugle čaše različitih promera, isti slučaj je i kod kontejnera za rasad što se oblika tiče.

Naš savet je da uvek ako je moguće birate četvrtaste oblike jer u njih staje više zemlje i da to budu kontejneri jer je sa njima mnogo lakše raditi.
Kontejneri dolaze u različitim veličinama i sa različitim brojem otvora.

Za povrće kao što su:
Lubenica, dinja, bundeva, tikvica, paradajz, krastavac, paprika i ostala krupnija semena preporučujemo kontejnere sa 28 otvora kako bi koren imao što više mesta da napreduje.

Za povrće kao što su:
Zelena salata, kupus, celer i ostala sitnija semena mogu da se koriste kontejneri i sa više otvora, oko 50-60 po kontejneru.

Rasad krastavca, tikvice i lubenice

Krupno seme vrežastih kultura seje se kasnije od paprike i paradajza, jer rasad brzo raste: krastavac i tikvica 3 do 4 nedelje pre sadnje napolje, u saksijice ili čaše od 8 do 10 cm ili u kontejnere sa 28 otvora. Seme tikvice klija na 22 do 25 °C, a lubenice tek kada se zemlja zagreje na oko 15 °C, najbrže na 25 do 30 °C. Više u vodičima Kako se pravilno sadi krastavac, Kako se pravilno sadi tikvica i Sadnja lubenice.

Kontejneri mogu biti jednokratni, ali ako ih dobro sačuvate mogu da se koriste i iduće sezone s tim što ćete za iduću sezonu pred samo korišćenje morati da ih dezinfikujete zbog preventive prenosa virusa.

Kada se počinje sa sadnjom i gde se drži rasad?

Tajming je ključna stvar za sejanje rasada. Ako ga posadite suviše rano rizikujete da ga oštete ili unište iznenadni mrazevi. Ako posadite suviše kasno neće svi plodovi stići da sazriju pa ćete imati smanjene prinose.

Vreme setve zavisi od kulture: paprika i paradajz seju se u februaru i martu, rani kupus još u januaru, a krastavac tek 3 do 4 nedelje pre sadnje. Tačne rokove pogledajte u tabeli na početku teksta, a šta se seje po mesecima u tekstovima Šta se seje u januaru i februaru, Šta se seje i sadi u martu i Šta se seje i sadi u aprilu. Rasad mora da se drži na dobro osvetljenom mestu jer je mladim biljkama potrebna svetlost. I ako im ne pružimo dovoljno svetlosti rasad će se izdužiti u potrazi za svetlom i u jednom momentu sigurno će se saviti i pasti usled svoje tanke stabljike.

Setva rasada korak po korak

Seme pre setve potapamo u čaj od kamilice. Kvašenje semena olakšava i ubrzava isklijavanje a kamilica ubija nepoželjne viruse. Čaj kuvamo od kamilice u rinfuzi koja se kupuje u zdravoj hrani a ne u čaj iz filter kesice. U hladnom čaju seme treba da stoji oko 4 sata. Ovaj postupak nije obavezan ali je poželjan.

Kad smo konačno sve sakupili možemo pristupiti početku pravljenja domaćeg rasada.
Zidarsku kadu koristimo jer nam ona ne dozvoljava rasipanje supstrata. U nju sipamo supstrat i nalijemo malo vode kako bi se supstrat okvasio i lakše primio kasnije vodu. Dobro promešamo i nakon toga stavljamo jedan po jedan kontejner. Kontejner punimo sa zemljom i rukom blago utiskamo svaku rupu ponaosob kako bismo malo sabili supstrat. Nakon toga ponoviti proces kako bi u svakoj rupi bilo približno isto supstrata. Rupe moraju da budu malo sabijene, ne previše.

Nakon toga u svaki napunjeni otvor u kontejneru hemijskom olovkom po sredini blago utisnemo i napravimo rupu dubine 1 centimetar (ako sadimo paradajz ili seme slične veličine, za krupnija semena rupa mora biti dublja). Kada posejemo seme u sve otvore od kontejnera, rupe u sredini zatrpavamo supstratom i tako pripremljen kontejner nosimo u plastenik.

Mesto u plasteniku gde odlažemo kontejnere za rasad treba da ima Agro Tekstil foliju. Takva folija ne dozvoljava probijanje korova niti korenu iz kontejnera da ide dublje u zemlju. A u isto vreme višak vode nakon zalivanja neometano može da prođe.

Kontejnere odmah pri unošenju u plastenik treba dobro zaliti, mlaz vode ne sme da bude prejak jer će rastresti i izbaciti zemlju iz kontejnera. Kod nas najbolje se pokazalo zalivanje sa ručnom prskalicom jer mlaz od prskalice je fin i ne razvaljuje supstrat. Plastenik gde se nalazi rasad obavezno prekriti sa mrežom za zasenu od 30%.

Rasad za plastenik

Rasad za plastenik seje se ranije nego za baštu. Po našem setvenom kalendaru paradajz za grejani plastenik seje se u januaru i rasađuje krajem februara i početkom marta, paradajz za plastenik bez grejanja seje se krajem februara i u prvoj polovini marta, a rasađuje krajem aprila i u prvoj polovini maja. Patlidžan za plastenik seje se od januara do kraja februara, a krastavac od februara do druge polovine marta. Rokove za sve kulture pogledajte u setvenom kalendaru, a razmak sadnje u plasteniku u tekstu Razmak sadnje paradajza u plasteniku. Kakva mreža za zasenu odgovara, pročitajte u tekstu Mreža za zasenu.

Koliko često i sa kakvom vodom zalivati?

Ako koristite gradsku vodu sa česme najbolje je da napunite bure sa vodom i da ostavite preko noći da bure otvoreno odstoji kako bi iz vode ispario hlor i kako bi voda ujednačila temperaturu sa okolinom jer je gradska voda dosta hladnija. Bure sa vodom ne treba da stoji na suncu.

Koliko često ponavljati zalivanje je veoma teško odrediti šablonski jer su neki dani topliji i biljke će usvajati više vode a neki su hladniji i biće manja potreba za njom. Supstrat ne sme da ostane suv, ako primetite da se supstrat skuplja kao sunđer i da se odvaja od ivica kontejnera to znači da kasnite sa zalivanjem. A ako primetite da se na površini supstrata javljaju zelene alge to znači da zalivate i više nego što je potrebno.

Gledajte da to bude obilno zalivanje jednom u jedan do dva dana. Voda mora da prodre duboko skroz do dna kontejnera. Posmatrajte biljke kako reaguju i kako vam izgleda supstrat. Ovo je možda i najteži deo za držati pod kontrolom pogotovo ako nemate iskustva ali nemojte da vas to obeshrabri. Ako primetite da biljke počinju da se savijaju i da venu sklonite ih privremeno u hlad i obilno zalijte mlakom vodom. Nakon samo desetak minuta će se znatno oporaviti.

Ne brinite, da biste naučili kako pravilno zalivati biljke na žalost potrebno je da vam neke i propadnu. Svima nama se to dešavalo i to više puta.

Zalivanje samo vodom traje oko 7 dana od nicanja biljke. Posle toga u supstratu više nema dovoljno hrane, pa je potrebna prihrana, kako je opisano u sledećem delu.

Prihranjivanje rasada

Supstrat za rasad je sterilisan, da u njemu ne bi bilo semena korova, gljivica i uzročnika bolesti. Zato u njemu nema ni mikrobiologije, korisnih mikroorganizama koji u baštenskoj zemlji stalno razlažu organsku materiju i oslobađaju hranu za biljke. Hrana koju supstrat sadrži je ograničena i dovoljna je samo za prvih 7 dana posle nicanja. Posle toga prihranjivanje je neophodno, inače rasad zastaje u rastu, a listovi počinju da žute (više u tekstu Žućenje listova rasada).

• Čime: vodotopivim NPK đubrivom sa mikroelementima, sa oznakom TE na pakovanju, koje se potpuno rastvara u vodi. Mikroelementi, kao što su gvožđe, mangan, cink, bor i bakar, rasadu trebaju u malim količinama, a u sterilnom supstratu ih nema dovoljno.
• Prvih nedelja: formulacija sa više fosfora, na primer NPK 10:40:10 ili 13:40:13 sa TE, jer fosfor podstiče razvoj korena.
• Kasnije, do sadnje: uravnotežena formulacija, na primer NPK 20:20:20 sa TE, za ujednačen rast listova i stabljike.
• Koliko: za mlad rasad 10 grama na 10 litara vode, a kada biljke razviju 3 do 4 prava lista, 15 do 20 grama na 10 litara vode. Jači rastvor može da ožegne nežan koren.
• Koliko često: jednom nedeljno, umesto jednog redovnog zalivanja.
• Kako: rastvorom zalijte blago vlažan supstrat, nikada potpuno suv, i to u supstrat, a ne po listovima.

Ako koristite organsko vodotopivo đubrivo, dozu za rasad odredite prema uputstvu proizvođača. Kako se paradajz prihranjuje posle sadnje napolje, pročitajte u tekstu Prihrana paradajza.

Pikiranje i najčešći problemi sa rasadom

• Pikiranje: ako ste seme sejali gusto, rasad presadite u pojedinačne otvore ili čaše kada razvije dva do tri prava lista, obično dve do tri nedelje posle setve; više u tekstu Pikiranje rasada.
• Rasad se izdužuje: ima premalo svetla; pročitajte Izdužen rasad.
• Rasad poleže pri dnu stabljike: gljivice iz zemljišta i previše vode; pročitajte Poleganje rasada.
• Listovi žute: najčešće nedostaje hrane posle prvih 7 dana; pročitajte Žućenje listova rasada.
• Ostale greške i kada rasad više ne vredi spasavati opisane su u tekstovima Greške kod rasada i Kada rasad nije vredno spasavati.

Kada su biljke spremne da se presade na stalno mesto?

Biljka sa gornje slike je već spremna za presađivanje na svoje stalno mesto. Pre svega da se upoznamo šta tačno vidimo na njoj.

Prvo vidimo dobro razvijen korenov sistem. Žilice korena su dobro raspoređene i nisu nigde umršene. Ako izaberemo premalu čašicu za rasad žilice korena će nam se u jednom trenutku sigurno umrsiti zbog nedostatka prostora. Rasad iz kontejnera vadimo kad je supstrat blago prosušen, nikako kad je tek zaliven jer će se od svoje težine početi raspadati.

Dalje vidimo par kotiledonih listova, to su dva listića koja nemaju ni približan oblik stvarnom listu biljke. Oni prvi izbijaju iz zemlje i biljka se njima služi samo privremeno, nakon nekog vremena biljka odbacuje kotiledone listove i koristi samo svoje redovne.

Iznad kotiledonih listova počinju da rastu redovni listovi po spratovima. Kada imamo minimum 2 do 3 sprata biljka je spremna da se presadi na svoje stalno mesto.

Pošto nam je rasad bio u plasteniku gde su uslovi za život jedne biljke mnogo bolji, pre presađivanja potrebno je „okaliti“ biljku. Sadnice prilikom samog rasađivanja prožive stres, i ako ih ne okalimo vrlo verovatno da neće imati snage da se priviknu na nove uslove i neke od njih će uvenuti. Zato je potrebno da u jutarnjim časovima iznesemo biljke iz plastenika kako bi se navikle na hladnije uslove i jače sunce. Tako ih 7 do 10 dana postepeno izlažemo spoljnim uslovima, svakog dana sve duže, i biljka se lako navikne na dnevne promene temperatura. Postupak je detaljno opisan u tekstu Očvršćavanje rasada. Ako nam rasad ostaje u plasteniku nije potrebno kaliti ih.

Presađivanje rasada na stalno mesto

Prethodno pripremljeni deo bašte koji je kultivisan, nađubren spremamo za presađivanje tako što iskopamo male rupe dubine jednake samoj posudi u kojoj je stajao rasad. Rasad stavljamo u rupu i blago potiskujemo rukom kako bi zemljište oko nje bilo kompaktno. Poželjno je da mesto na koje smo presadili sadnicu bude blago utisnuto u dubinu da kad bismo zalivali rasad voda ne pobegne sa strane nego da ostane i da napravimo blagi efekat saksije.

Kako se rasad sadi napolje, pročitajte u vodičima Kako se sadi paradajz iz rasada i Sadnja paprike, a kako da biljke zaštitite na prirodan način u tekstovima o plamenjači i belim mušicama.

U sav posao rasađivanja poželjno je ukoliko ste u mogućnosti uključiti i decu jer ona u ovakvim poslovima uživaju više nego i mi sami.

Slobodno nam napišite vaša iskustva dole u komentarima!

Uživajte u vašim plodovima, srećnu i berićetnu sezonu vam želi tim starasemena.com Pozdrav!