Pikiranje rasada: kada i kako se pikira paradajz i paprika

Ukratko: pikiranje je presađivanje mladih biljčica iz zajedničke posude u pojedinačne otvore kontejnera ili čaše. Radi se kada biljke razviju 2 do 3 prava lista, obično 2 do 3 nedelje posle setve. Paradajz se pri pikiranju spušta dublje, do prvih listića, a posle pikiranja biljkama nekoliko dana treba svetlo bez direktnog sunca.

Šta je pikiranje rasada?

Pikiranje je presađivanje mladih biljaka iz posude u kojoj su gusto posejane u pojedinačne otvore kontejnera, čaše ili saksije. Svaka biljka tako dobija svoj prostor za koren, ne bori se sa susedima za svetlo i vodu i do sadnje na stalno mesto razvija jači koren.

Najčešće se pikiraju paradajz, paprika i patlidžan, ali i kupus, karfiol, brokoli, kelj, celer i salata, koji se često seju gusto, u tacnu ili jednu posudu.

Da li je pikiranje uvek potrebno?

Nije. Ako seme sejete pojedinačno, po 1 do 2 semena u svaki otvor kontejnera, kako preporučujemo u vodiču Kako napraviti rasad, biljke od početka imaju svoj prostor i pikiranje nije potrebno. Kada u jednom otvoru niknu dve biljke, ostavite jaču, a slabiju odsecite makazama pri dnu, umesto da je čupate i oštetite koren one koja ostaje.

Pikiranje je potrebno kada sejete gusto, u jednu posudu ili tacnu, što se često radi sa sitnim semenom ili kada vam treba mnogo biljaka na malom prostoru. Za paradajz i papriku preporučujemo kontejnere sa 28 otvora, a za sitno seme, kao što su salata, kupus i celer, kontejnere sa 50 do 60 otvora.

Kada se pikira rasad?

Rasad se pikira kada razvije 2 do 3 prava lista, obično 2 do 3 nedelje posle setve. Prva dva listića koja izađu iz zemlje nisu pravi listovi, nego kotiledoni: ne liče na list biljke i služe joj samo privremeno. Pravi listovi rastu iznad njih i imaju oblik lista biljke.

Ako pikirate prerano, biljka je krhka i teško se hvata. Ako čekate predugo, korenje susednih biljaka se zapetlja i pri razdvajanju se više kida. Jednostavno pravilo: biljka treba da bude dovoljno jaka da je uhvatite za listić, a ne toliko velika da joj je već tesno.

Kada se pikira paradajz?

Kada razvije 2 do 3 prava lista, najčešće 2 do 3 nedelje posle setve. Paradajz dobro podnosi pikiranje i brzo se oporavlja. Kada se seje, pročitajte u tekstu Setva paradajza za rasad.

Kada se pikira paprika?

Takođe kod 2 do 3 prava lista. Paprika sporije klija i raste, pa do toga obično prođe nešto više vremena nego kod paradajza. Sa paprikom radite pažljivije, jer se posle pikiranja sporije oporavlja. Sve o rasadu paprike je u vodiču Sadnja paprike.

Koje biljke se ne pikiraju?

Krastavac, tikvica, bundeva, lubenica i dinja ne vole da im se dira koren, pa se ne pikiraju. Njihovo krupno seme seje se odmah u pojedinačne saksije ili čaše od 8 do 10 cm ili u kontejnere sa 28 otvora, 3 do 4 nedelje pre sadnje. Više u vodičima Kako se pravilno sadi krastavac i Sadnja lubenice.

Kako se pikira rasad, korak po korak

1. Sat ili dva pre pikiranja zalijte rasad, da se biljke lakše izvade sa grudvicom zemlje.
2. Napunite nove kontejnere ili čaše navlaženim sterilnim supstratom i u sredini svakog otvora napravite rupu dovoljno duboku za koren.
3. Biljku podignite štapićem ili kašičicom odozdo, zajedno sa zemljom oko korena.
4. Držite je za listić, nikada za stabljiku: oštećen listić biljka nadoknadi, a nagnječena stabljika se ne oporavlja.
5. Spustite biljku u rupu. Paradajz spustite dublje, do prvih listića (kotiledona), jer na zatrpanom delu stabljike pušta novo korenje. Papriku i patlidžan sadite na istu dubinu na kojoj su rasli ili tek malo dublje.
6. Zemlju oko biljke lagano pritisnite prstima i zalijte prskalicom ili kantom sa tankim izlivom.

Dublje pikiranje pomaže i izduženom rasadu paradajza, jer se tanak deo stabljike zatrpa i pusti koren; više u tekstu Izdužen rasad.

Kako se neguje rasad posle pikiranja?

Posle pikiranja biljka prolazi kroz kratak šok, što je normalno. Prvih nekoliko dana odlučuje da li će krenuti snažno ili zastati, a najvažniji su svetlost, temperatura i vlaga.

• Svetlo bez direktnog sunca: prva 2 do 3 dana rasad držite na svetlom mestu, ali ne na jakom suncu. Difuzno svetlo, na primer iza tanke zavese, je idealno.
• Stabilna temperatura: bez naglih skokova, ni hladno ni prevruće.
• Umereno zalivanje: supstrat treba da bude vlažan, ali ne natopljen. Previše vode guši koren, a premalo usporava oporavak.
• Prihrana: svež supstrat ima hrane za prvu nedelju, pa prihranu nastavite posle toga, jednom nedeljno, kako je opisano u vodiču Kako napraviti rasad.

Kada su uslovi dobri, biljka već posle nekoliko dana počinje da raste brže nego pre pikiranja. Ako listovi požute, pročitajte Žućenje listova rasada, a ako biljčice poležu pri dnu stabljike, Poleganje rasada.

Najčešće greške pri pikiranju

• Hvatanje biljke za stabljiku umesto za listić.
• Prekasno pikiranje, kada je korenje već zapetljano.
• Pikiranje u suv ili hladan supstrat.
• Iznošenje na jako sunce odmah posle pikiranja.
• Zemlja iz bašte umesto sterilnog supstrata, koja donosi gljivice i poleganje rasada. Ostale greške su u tekstu Greške kod rasada.

Česta pitanja o pikiranju

Seme starih sorti za rasad pronađite u kategorijama paradajz, paprika, patlidžan i kupus.