Poleganje rasada: uzroci, simptomi i kako sprečiti propadanje sadnica

Ukratko: poleganje rasada izazivaju gljivice iz zemljišta: stabljika pri samoj zemlji potamni i stanji se, a biljka padne i uvene. Najviše mu pogoduju stalno mokar i hladan supstrat, malo svetla, pregusta setva i baštenska zemlja umesto sterilnog supstrata. Najosetljiviji je rasad paprike, jer se seje rano i sporo raste. Polegle biljke se ne oporavljaju, pa se uklanjaju, a ostatak rasada se spašava manjim zalivanjem, svetlom i provetravanjem.

Poleganje rasada je jedna od najčešćih i najopasnijih bolesti u ranoj fazi gajenja biljaka. Pogađa mlade sadnice dok su još slabe i osetljive. Šteta nastaje brzo. Nekad preko noći. Ako se ne reaguje na vreme, ceo rasad može propasti. Dobra vest je da se problem u većini slučajeva može sprečiti pravilnom negom i uslovima gajenja.

Šta je poleganje rasada i zašto nastaje

Poleganje rasada je bolest koju izazivaju patogene gljivice iz zemljišta (najčešće iz roda Pythium). One napadaju mlado tkivo stabljike, uglavnom u zoni između korena i nadzemnog dela biljke. Na tom mestu dolazi do omekšavanja tkiva, sužavanja stabljike i gubitka čvrstine. Biljka se tada savija i pada, nakon čega brzo vene i propada.

Bolest se može javiti u dve faze. Prva je pre nicanja, kada seme truli u zemlji i ne uspeva da proklija. Druga je nakon nicanja, kada biljke već izrastu nekoliko centimetara pa iznenada počnu da poležu. Upravo ta druga faza je ono što proizvođači najčešće primete.

Najosetljivije su kulture koje se gaje iz rasada. Tu spadaju paprika, paradajz, kupusnjače, krastavci, tikvice, ali i mnoge vrste cveća. Što je biljka mlađa, to je rizik veći.

Na ovoj slici možete jasno uočiti kako izgleda zaraženi rasad.

Glavni uzroci poleganja rasada

Prisustvo patogena u zemljištu

Glavni uzrok su gljivice koje prirodno žive u zemlji. One ne predstavljaju problem dok su uslovi stabilni, ali se brzo aktiviraju kada se pojavi višak vlage i toplote. Najčešće su prisutne u baštenskoj zemlji, kompostu ili starom supstratu koji nije dezinfikovan.

Prekomerno zalivanje

Stalno mokar supstrat stvara uslove bez kiseonika. Koren tada slabi, a patogeni imaju idealno okruženje za razvoj. Ovo je najčešća greška u proizvodnji rasada, naročito kod početnika.

Slabo osvetljenje

Kada nema dovoljno svetla, biljke izdužuju stabljiku u pokušaju da dođu do izvora svetlosti. Takve sadnice imaju tanko i slabo tkivo koje se lako inficira. Slabo osvetljenje indirektno povećava rizik od poleganja.

Visoka temperatura bez ventilacije

Topla i zatvorena prostorija ubrzava rast biljaka, ali i razvoj patogena. Bez provetravanja, vlaga se zadržava u vazduhu i na površini zemljišta.

Pregusta setva

Kada su biljke previše blizu, vazduh ne može da cirkuliše. Vlažnost se zadržava između sadnica, a infekcija se brzo širi sa jedne biljke na drugu.

Nehigijenski uslovi proizvodnje

Stare posude, neoprani alati i kontaminiran prostor mogu biti izvor zaraze. Često se infekcija prenosi upravo preko posuda koje su korišćene prethodne sezone.

Kako prepoznati poleganje rasada na vreme

Prvi simptomi su suptilni. Biljka počinje da gubi stabilnost, iako listovi još uvek deluju zdravo. U zoni korenovog vrata pojavljuje se tamnija, vlažna linija. Stabljika se zatim sužava i omekšava.

Ubrzo nakon toga biljka pada i poleže na zemlju. Listovi venu, a stabljika počinje da truli. Ako se bolest proširi, može zahvatiti celu posudu sa rasadom.

Važno je razlikovati poleganje od slabog rasada. Slaba biljka može biti tanka, ali ostaje uspravna. Kod poleganja, baza stabljike je oštećena i biljka nema fizičku stabilnost.

Poleganje rasada paprike

Rasad paprike je najosetljiviji, jer se seje rano, u februaru i martu, sporo klija i dugo raste, 8 do 10 nedelja. Seme paprike najbolje klija na 25 do 30 °C, a u hladnom i stalno mokrom supstratu lako istruli još pre nicanja, dok mlade biljke poležu. Zato rasad paprike držite na toplom, a ne na hladnom prozoru, i ne zalivajte previše dok čekate da nikne. Posle nicanja prija mu danju oko 20 do 25 °C, a noću nekoliko stepeni manje. Sve o rasadu paprike je u vodiču Sadnja paprike.

Zašto pada rasad paprike?

Najčešće zbog poleganja: stabljika pri zemlji potamni i stanji se, pa biljka padne i više se ne podiže. Ako je stabljika pri zemlji čvrsta i zelena, a biljke su samo klonule, rasad je najverovatnije ostao bez vode. Tada ga sklonite u hlad i obilno zalijte mlakom vodom, pa će se za desetak minuta oporaviti.

Kako sprečiti poleganje rasada

Prevencija je daleko efikasnija od lečenja. Jednom kada se bolest pojavi, teško je zaustaviti širenje.

Korišćenje kvalitetnog supstrata

Najsigurnije je koristiti sterilan supstrat namenjen za rasad. On ima odgovarajuću strukturu, dobru drenažu i nizak rizik od patogena. Naša preporuka je supstrat firme Pindstrup ili Klasman Potgrond H, kao u vodiču Kako napraviti rasad.

Pravilno zalivanje

Rasad zalivajte obilno, jednom u jedan do dva dana, tako da voda prodre do dna kontejnera, a ne malo svaki dan. Supstrat ne sme da ostane suv, ali ni stalno mokar: zelene alge na površini znače da zalivate previše.

Dovoljno svetla od prvog dana

Rasad treba postaviti na najsvetlije mesto ili koristiti dodatno osvetljenje. Stabilna, kompaktna stabljika je najbolja zaštita od poleganja.

Kontrola temperature

Previsoka temperatura ubrzava rast, ali i slabi biljke. Umerena toplota uz dobru ventilaciju daje najbolji rezultat.

Provetravanje prostora

Svež vazduh smanjuje vlagu i jača biljke. Čak i kratko svakodnevno provetravanje može napraviti veliku razliku.

Razmak između biljaka

Bolje je imati manje sadnica koje imaju dovoljno prostora nego pregust rasad koji je sklon bolestima.

Dezinfekcija posuda i alata

Pre setve posude treba oprati toplom vodom i blagim dezinfekcionim sredstvom. Ova jednostavna navika može sprečiti pojavu bolesti.

Najčešće greške koje izazivaju poleganje rasada

Najveći problem je preterano zalivanje, naročito u hladnim prostorijama. Sledeći uzrok je nedostatak svetla, koji dovodi do slabih biljaka. Česta greška je i korišćenje obične baštenske zemlje za rasad. Još jedan problem je pregusta setva, koja otežava ventilaciju.

Kako spasiti rasad ako je poleganje već počelo

Ako se bolest pojavi, prvi korak je uklanjanje zaraženih biljaka. Time se sprečava širenje infekcije.

Zatim treba smanjiti zalivanje, povećati svetlost i obezbediti bolju ventilaciju. Promena uslova često zaustavlja dalji razvoj bolesti.

Ako je veći deo rasada uništen, ponekad je najbolje rešenje nova setva u boljim uslovima. To štedi vreme i daje sigurniji rezultat.

Postoji li sredstvo protiv poleganja rasada?

Najbolja zaštita su sterilan supstrat, umereno zalivanje, toplota, dovoljno svetla i provetravanje. Iz našeg iskustva, sa starim sortama i dobrim supstratom rasad nam nikada nije propao od poleganja. Seme pre setve potapamo u hladan čaj od kamilice, što nije obavezno, ali olakšava klijanje.

Ako poleganje ipak zahvati veći deo rasada, u poljoprivrednoj apoteci postoje sredstva za zalivanje rasada protiv gljivica iz zemljišta. Tražite sredstvo registrovano za vašu kulturu i pridržavajte se uputstva.

Šta se još meša sa bolestima rasada?

Mnogo toga što se na rasadu paprike i paradajza primeti nije bolest, nego greška u uzgoju:

• Žuti listovi: najčešće nedostaje hrane posle prvih 7 dana od nicanja; pročitajte Žućenje listova rasada.
• Tanak, izdužen rasad koji se savija: premalo svetla ili previše toplote; pročitajte Izdužen rasad.
• Bele, izbledele mrlje na listovima posle iznošenja napolje: ožegotine od sunca; pročitajte Očvršćavanje rasada.
• Seme ne nikne: hladan i mokar supstrat ili staro seme; proverite ga kako je opisano u tekstu Kako se proverava klijavost semena pre setve.

Bolesti odraslog paradajza, sa slikama, opisane su u tekstu Bolesti paradajza.

Kako napraviti dobar i kvalitetan rasad detaljno smo opisali u ovom blog postu: Kako napraviti rasad.

Česta pitanja o poleganju rasada