Bolesti paradajza – Prepoznajte simptome na vreme

Ukratko: najčešće bolesti paradajza su plamenjača (tamne, vodenaste mrlje na listovima sa beličastom prevlakom s naličja i tvrde, smeđe fleke na plodovima), crna pegavost ili alternarioza (tamne mrlje sa koncentričnim krugovima na donjim listovima), pepelnica (beli praškasti sloj na lišću), siva trulež (meke mrlje sa sivom plesni na plodovima) i virus mozaika (mozaik šara na listovima). Tamna, ulegnuta fleka na dnu ploda najčešće nije bolest, nego vršna trulež zbog nedostatka kalcijuma. Najbolja zaštita je prevencija: dovoljan razmak, plodored, zdravo seme, zalivanje u koren i uklanjanje zaraženih biljaka.

Paradajz je nezaobilazan u mnogim baštama širom sveta, ali uzgoj ove biljke donosi i brojne izazove. Jedan od najčešćih problema s kojim se suočavaju baštovani su bolesti paradajza. U ovom tekstu su najčešće bolesti paradajza sa slikama, tabela po kojoj ih prepoznajete na listu, stablu i plodu, bolesti u plasteniku i na otvorenom i kako ih sprečiti.

Zašto je važno prepoznati simptome bolesti paradajza na vreme?

Rano prepoznavanje simptoma bolesti može spasiti vašu biljku i celu berbu. Bolesti paradajza mogu brzo da se šire, naročito u uslovima visoke vlage i temperature. Prepoznavanjem prvih znakova bolesti, omogućavate sebi da pravovremeno primenite mere za suzbijanje i sprečite veće štete.

Najčešće bolesti paradajza

Po ovoj tabeli brzo proverite šta vidite na biljci, pa pročitajte opis bolesti ispod.

1. Plamenjača (Phytophthora infestans)

Plamenjača je jedna od najrazornijih bolesti paradajza. Ovo gljivično oboljenje se često javlja u kišnim sezonama i brzo se širi.

Simptomi:

• Tamne, vodenaste mrlje na listovima, sa beličastom prevlakom s naličja.
• Sušenje i opadanje lišća.
• Tamne, vodene mrlje na plodovima koje se šire.

Prevencija i lečenje:

• Sadite sorte otpornije na plamenjaču.
• Obezbedite dobru cirkulaciju vazduha u plastenicima.
• Primena fungicida na bazi bakra može zaustaviti širenje bolesti.
• Preventivna redovna primena bioloških pomagala kao što su eterična ulja ili neem ulje.

Kada i čime prskati paradajz i šta od prirodnih sredstava ima smisla, pročitajte u tekstu Zaštita paradajza od plamenjače.

2. Pepelnica (Oidium spp.)

Pepelnica je gljivična bolest koja se prepoznaje po karakterističnom belom premazu na listovima i stabljikama.

Simptomi:

• Beli, praškasti sloj na lišću.
• Smanjenje fotosinteze i opadanje listova.
• Oslabljeni plodovi.

Prevencija i lečenje:

• Redovno uklanjajte zaraženo lišće.
• Primena preparata na bazi sumpora.
• Održavajte razmak između biljaka radi bolje cirkulacije vazduha.

3. Crna pegavost ili alternarioza (Alternaria solani)

Crna pegavost je česta bolest koja napada sve delove biljke, ali najviše stradaju listovi i stablo pa za njima i plod.

Simptomi:

• Tamne, koncentrične mrlje na donjim listovima.
• Sušenje i opadanje lišća.
• Tamne, ulegnute, kožaste mrlje na plodu kod peteljke.

Prevencija i lečenje:

• Rotacija useva svake godine.
• Već napadnuta biljka teško može da se izleči pa je najbolje iščupati zaraženu biljku i skloniti podalje od zdravih.
• Sadite zdravo i provereno seme.

4. Virus mozaika paradajza (Tomato Mosaic Virus – ToMV)

Virus mozaika je vrlo zarazan i može preći sa biljke na biljku putem alata ili dodira.

Simptomi:

• Mozaik šara na listovima.
• Deformisani plodovi.
• Oslabljeni rast biljaka.

Prevencija i lečenje:

• Uklanjanje i uništavanje zaraženih biljaka.
• Redovno dezinfikovanje alata.
• Sadnja sorti otpornih na virus.
• Pranje ruku nakon kontakta sa duvanom i izbegavanje pušenja cigara blizu biljaka.

5. Siva trulež ploda (Botrytis cinerea)

Sivu trulež izaziva gljiva koja napada plodove, naročito u uslovima visoke vlage.

Simptomi:

• Smeđe, mekane mrlje na plodovima.
• Sivi plesniv sloj na površini mrlja.

Prevencija i lečenje:

• Izbegavajte prekomerno zalivanje.
• Obezbedite dobro osvetljenje i ventilaciju.
• Koristite biološke preparate na bazi Trichoderma gljiva.

Promene na plodu koje nisu bolest

Neke promene na plodovima liče na bolest, ali ih izazivaju zalivanje, ishrana ili sunce, pa se ne leče prskanjem:

• Vršna trulež: tamna, ulegnuta fleka na dnu ploda. Plod nije dobio dovoljno kalcijuma, najčešće zbog neravnomernog zalivanja. Kako se rešava, pročitajte u tekstu Kako dodati kalcijum paradajzu i paprici.
• Pucanje plodova: posle suše, pa jake kiše ili obilnog zalivanja, plod naglo naraste i pukne. Zalivajte ravnomerno; više u tekstu Kako se obavlja pravilno zalivanje paradajza.
• Ožegotine od sunca: svetle, izbledele mrlje na strani ploda okrenutoj suncu, česte kada se ukloni previše listova. U najtoplijim danima pomaže mreža za zasenu.

Bolesti rasada paradajza

Rasad paradajza najčešće strada od poleganja: gljivice iz zemljišta napadaju stabljiku pri samoj zemlji, ona potamni i stanji se, a biljka padne i uvene. Najviše mu pogoduju stalno mokar supstrat, hladnoća, malo svetla i baštenska zemlja umesto sterilnog supstrata. Uzroke, zaštitu i šta uraditi kada poleganje krene, pročitajte u tekstu Poleganje rasada.

Ostalo što se na rasadu često primeti nije bolest, nego greška u uzgoju:

• žuti listovi: najčešće nedostaje hrane posle prvih 7 dana od nicanja (Žućenje listova rasada);
• tanak, izdužen rasad koji se savija: premalo svetla (Izdužen rasad);
• bele, izbledele mrlje na listovima posle iznošenja napolje: ožegotine od sunca (Očvršćavanje rasada).

Kako se pravi zdrav rasad od početka, pročitajte u vodičima Setva paradajza za rasad i Kako napraviti rasad.

Bolesti paradajza u plasteniku i na otvorenom

U plasteniku je vazduh vlažniji i topliji, pa su najčešće siva trulež i pepelnica, a plamenjača se javlja kada se plastenik ne provetrava. Plastenik provetravajte svakog dana, ujutru ga otvorite da se rosa osuši, zalivajte kap po kap u koren i ne sadite pregusto (Razmak sadnje paradajza u plasteniku).

Na otvorenom bolesti dolaze sa kišom: posle kišnih perioda prvo se javljaju plamenjača i crna pegavost. Tada pregledajte biljke, uklonite donje i zaražene listove i preventivno zaštitite paradajz, kako je opisano u tekstu Zaštita paradajza od plamenjače.

Kako sprečiti bolesti paradajza?

1. Pravilna sadnja

• Obezbedite dovoljan razmak između biljaka kako biste sprečili zadržavanje vlage.
• Sadite paradajz na mestu koje ima dovoljno sunca.

2. Korišćenje kvalitetnog semena

• Koristite kvalitetno i zdravo seme sorti otpornije na bolesti.
• Pre sadnje tretirajte seme potapanjem u čaj od kamilice.

3. Održavanje higijene

• Uklonite korov i zaražene biljke iz bašte.
• Redovno dezinfikujte alat i opremu.

4. Preventivni tretmani

• Koristite prirodne fungicide poput neem ulja ili eteričnih ulja.
• Redovno pregledajte biljke na prve znake bolesti.

Dodatan savet za baštovane

Eksperimentisanje sa domaćim preparatima, poput rastvora koprive ili belog luka, može dodatno poboljšati otpornost paradajza na bolesti. Ovi prirodni fungicidi ne samo da su ekološki prihvatljivi, već i povećavaju biodiverzitet u vašoj bašti.

Bolesti paradajza su čest problem, ali uz pravilnu negu i pravovremeno prepoznavanje simptoma možete sprečiti veće štete. Ključ uspešnog uzgoja paradajza leži u preventivnim merama, kvalitetnom semenu i redovnoj brizi o biljkama. Primenom saveta iz ovog članka, vaše biljke će biti zdravije, a berba bogatija.

Imajte u vidu takođe da stare sorte jesu otpornije ali da nisu i neuništive pogotovo u lošim sezonama kada je vreme nestabilno.

Česta pitanja o bolestima paradajza

Seme starih sorti paradajza, kao što su Jabučar, Volovsko srce i Lenji kukuruzar, pronađite u kategoriji seme paradajza.