Špargla: uzgoj iz semena, sadnja, berba i sorte

Špargla (Asparagus officinalis) je višegodišnje povrće koje se smatra delikatesom u mnogim kuhinjama širom sveta. Njena nežna tekstura i blago orašast ukus čine je izuzetno cenjenom. Uzgoj špargle zahteva strpljenje, ali trud se isplati, jer jednom posađen zasad daje izdanke 15 do 20 godina.

Ukratko: špargla se gaji iz semena preko rasada: seme se seje krajem februara ili početkom marta, a rasad se sadi sredinom maja u rov dubok 20 do 30 cm. Prve dve godine se ne bere, da bi koren ojačao. Prva berba je u trećoj godini: beru se izdanci dugi oko 20 cm, dok im je vrh zatvoren.

Šta je špargla

Špargla potiče sa Mediterana i gaji se više od 2.000 godina. Dolazi u tri varijante: zelena, bela i ljubičasta. Zelena je najčešća i najjednostavnija za uzgoj. Bela špargla je ista biljka, ali raste ispod nasutih humki zemlje visokih 25 do 30 cm, bez svetla, pa traži više rada. Ljubičasta je poznata po slatkoći i sve češće se koristi u kuhinji.

Naše sorte špargle

U pakovanju je 30 semenki, a nijedna sorta nije hibrid. Poznate su i ljubičasta sorta Purple Passion, slatka i dobra za salate, i rana sorta Gijnlim, ali njih nemamo u ponudi. Sve naše sorte su u kategoriji seme špargle.

Uzgoj špargle iz semena

Špargla se najčešće sadi iz korenova (kruna), ali se može gajiti i iz semena, preko rasada. Naša preporuka je da to bude iz rasada, jer tako koren ostaje netaknut.

• Setva: krajem februara ili početkom marta, u zagrejanom zaštićenom prostoru. Supstrat treba da bude na 20 do 25 °C.
• Gušće nego što vam treba: klijavost semena špargle je oko 70 do 80%.
• Presađivanje: kada sadnice razviju tri do četiri stabljike, obično sredinom maja.

Šta se još seje u to vreme, pročitajte u tekstu Šta se seje u januaru i februaru, a kako se pravi rasad, u tekstu Kako napraviti rasad.

Mesto i zemljište

Špargla voli sunčano mesto i duboko, rastresito, plodno i dobro drenirano zemljište, sa pH vrednošću između 6,5 i 7,5. Izbegavajte mesta gde se voda zadržava posle kiše, jer koren špargle u vlažnoj zemlji truli. Pre sadnje dodajte kompost ili zgoreli stajnjak. Pošto zasad ostaje na istom mestu godinama, dobro izaberite mesto.

Sadnja špargle

1. Iskopajte rov dubok 20 do 30 cm i širok oko 40 cm.
2. Na dnu rova napravite humku i na nju položite biljke tako da se koreni šire preko humke.
3. Pokrijte ih tankim slojem zemlje, a kako biljke rastu, postepeno popunjavajte rov.
4. Između redova ostavite 150 do 180 cm, a između biljaka u redu 30 do 40 cm.

Nega špargle

• Zalivanje: umereno, posebno u prvoj godini, kada se razvija koren. Zemlja treba da bude vlažna, ali nikada mokra, jer višak vode izaziva truljenje korena.
• Korov: redovno ga uklanjajte, jer se takmiči sa mladim zasadom za hranu. Šparglu možete malčirati slamom; više o tome u tekstu Malčiranje povrća.
• Prihrana: tokom vegetacije đubrivima bogatim azotom i fosforom, a u kasnijim fazama dodajte kalijum, da biljka ojača i pripremi se za narednu sezonu.
• Bez berbe prve dve godine: pustite nadzemni deo da slobodno raste do jeseni; tako jača koren.

Berba špargle

Prva berba špargle dolazi tek u trećoj godini posle sadnje. Berite mlade izdanke duge oko 15 do 22 cm, ravne i čvrste, dok im je vrh još zatvoren i pre nego što postanu drvenasti. Sećite ih nožem odmah iznad zemlje, ujutru, pre nego što ih sunce zagreje. U trećoj godini berba traje samo tri do četiri nedelje, a od četvrte godine šest do osam nedelja. Posle berbe pustite nove izdanke da rastu, da biljka obnovi snagu za sledeću godinu.

Šta se sa zasadom radi u svakoj godini, od pripreme zemljišta do pune berbe, opisano je u tekstu Špargla od semena do prve berbe, godinu po godinu.

Najčešće greške u uzgoju špargle

• Nepravilna sadnja: kada se korenovi prepliću, biljke slabije rastu. Uvek ostavite dovoljno prostora između sadnica.
• Preuranjena berba: berba u prvim godinama iscrpljuje biljku i smanjuje njen prinos za ceo vek zasada.
• Loše pripremljeno zemljište: u slabo dreniranoj zemlji koren truli, a biljka propada.

Za šta je dobra špargla

Špargla je prava nutritivna bomba: ima malo kalorija, a bogata je vlaknima, vitaminima A, C, E i K, folatima i antioksidantima. Pomaže u detoksikaciji organizma, podržava zdravlje srca i doprinosi jačanju imunog sistema. Zahvaljujući folatima, preporučuje se trudnicama, jer podržava pravilan razvoj fetusa. Više o tome u tekstu Za šta je dobra špargla.

Špargla je biljka koja traži strpljenje, ali jednom kada zasad krene, godinama daje delikates iz sopstvene bašte. Ako volite povrće koje se sadi jednom, pogledajte i tekst Posadi jednom i beri svake godine. Da rodi!