Sadnja paprike: setva, rasad i sadnja na otvorenom

Paprika se gaji iz rasada. Seme se seje u februaru i martu, rasad raste 8 do 10 nedelja na toplom, a napolje se sadi tek kada prođu mrazevi i zemlja se zagreje, najčešće u maju. Paprika traži više toplote od paradajza: sporije klija, sporije raste i osetljivija je na hladnoću.

U ovom vodiču je ceo put od semena do bašte: kada i kako se seje, kako se neguje rasad, kada se sadi na otvorenom i na kom razmaku, uz posebne savete za ljute paprike.

Kada se seje paprika za rasad?

Paprika se seje ranije od paradajza, jer sporije klija i raste. Za sadnju na otvorenom rasad se najčešće seje u februaru i martu. Računajte unazad od dana sadnje: rasadu treba 8 do 10 nedelja da stigne za baštu. Za plastenik, gde se sadi ranije, i setva počinje ranije, a ljute sorte, naročito najljuće, dobro je posejati među prvima, jer najsporije niču.

Ako sejete prekasno, rasad neće stići da naraste do sadnje, pa će i paprika kasnije početi da rađa. Ako sejete prerano, rasad se izdužuje i preraste kontejner pre nego što napolju postane dovoljno toplo.

Kako se seje paprika?

• Supstrat: koristite rastresit supstrat za rasad, a ne baštensku zemlju. Više o izboru zemlje i kontejnera pročitajte u tekstu Kako napraviti rasad.
• Kontejneri: za papriku preporučujemo kontejnere sa 28 otvora, da koren ima dovoljno mesta. Možete sejati i u zajedničku posudu, pa biljke presaditi kada razviju 2 do 3 prava lista (više u tekstu Pikiranje rasada).
• Dubina: seme posejte na oko 1 cm, 1 do 2 semena po otvoru, lagano prekrijte i navlažite.
• Toplota: seme paprike najbolje klija na 25–30 °C. Na hladnijem niče sporo i neujednačeno, pa kontejnere držite na toplom mestu, a ne na hladnom prozoru.
• Vlaga: do nicanja supstrat neka bude stalno vlažan, ali ne mokar. Providna folija ili poklopac pomažu da vlaga ostane ujednačena; skinite ih čim biljke niknu.

Ako niste sigurni u staro seme, proverite ga pre setve, kako je opisano u tekstu Kako se proverava klijavost semena pre setve.

Za koliko dana niče paprika?

Na 25–30 °C slatke paprike najčešće niču za 7 do 14 dana, a ljute za 10 do 20 dana. Ako je hladnije, nicanje traje i duže. Ne odustajte posle nedelju dana i ne zalivajte previše dok čekate, jer u stalno mokrom i hladnom supstratu seme lako istruli.

Nega rasada paprike

• Svetlo: čim biljke niknu, treba im što više svetla. Bez dovoljno svetla rasad se izdužuje i poleže; uzroke i rešenja pročitajte u tekstu Poleganje rasada.
• Temperatura: posle nicanja rasadu prija nešto niža temperatura nego za klijanje, danju oko 20–25 °C, a noću nekoliko stepeni manje. Tako biljke ostaju zbijene i jake.
• Zalivanje: umereno, tako da supstrat bude vlažan, ali ne mokar, najbolje ujutru i mlakom vodom.
• Žuti listovi: ako listovi rasada požute, najčešći uzroci su prezalivanje, hladnoća ili nedostatak hrane. Više u tekstu Žućenje listova rasada.
• Kaljenje: 7 do 10 dana pre sadnje rasad postepeno navikavajte na spoljne uslove: prvo nekoliko sati dnevno napolju, u hladu i zaklonu od vetra, pa sve duže. Postupak je opisan u tekstu Očvršćavanje rasada.

Rasad je spreman za sadnju kada ima 6 do 8 pravih listova, čvrstu stabljiku i dobro razvijen koren, obično 8 do 10 nedelja posle setve.

Kada se paprika sadi na otvorenom?

Paprika je osetljivija na hladnoću od paradajza, pa se napolje sadi tek kada prođe opasnost od mraza i zemlja se zagreje na oko 15 °C. Noći hladnije od 10 °C zaustavljaju njen rast. U toplijim krajevima to je najčešće početkom maja, a u hladnijim sredinom maja, nedelju ili dve posle paradajza.

Ako posle sadnje najave hladne noći, mlade biljke pokrijte agrotekstilom.

Kako se sadi paprika iz rasada?

1. Priprema zemlje: paprika voli toplo, sunčano mesto i plodnu, rastresitu zemlju, blago kiselu do neutralnu (pH 6,0–6,8). Pre sadnje unesite zreo kompost ili zgoreli stajnjak.
2. Zalivanje rasada: nekoliko sati pre sadnje dobro zalijte rasad, da se busen lakše izvadi iz kontejnera.
3. Dubina: papriku sadite na istu dubinu na kojoj je rasla u kontejneru. Za razliku od paradajza, ne sadi se dublje.
4. Zalivanje posle sadnje: svaku biljku obilno zalijte, u koren.
5. Malč: slamu ili osušenu pokošenu travu postavite 2 do 3 nedelje posle sadnje, kada se zemlja zagreje. Malč čuva vlagu i guši korov.

Sadite po oblačnom vremenu ili kasno popodne, da biljke ne venu na jakom suncu već prvog dana.

Razmak sadnje paprike

Na otvorenom se paprika najčešće sadi na 60–70 cm između redova i 30–40 cm u redu. Krupne ajvaruše i babure sadite bliže gornjoj granici, da biljke imaju dovoljno vazduha i svetla. Za ljute sorte kao što su Carolina Reaper i Lemon Drop preporučujemo razmak od 40 do 50 cm.

U plasteniku se paprika obično sadi dvoredno: 40–50 cm između dva reda u traci i 80–100 cm do sledeće trake, sa 30–40 cm između biljaka u redu.

Nega paprike posle sadnje

• Zalivanje: ravnomerno i u koren, najbolje kap po kap, vodom od 20–25 °C. Koren paprike je plitak, uglavnom u prvih 30–40 cm zemlje, a najviše vode biljka troši tokom cvetanja i zametanja plodova, i do 5–6 litara nedeljno. Sve o tome pročitajte u tekstu Kako se obavlja pravilno zalivanje paprike.
• Kalcijum: neravnomerno zalivanje je povezano sa vršnom truleži plodova. Više u tekstu Kako dodati kalcijum paradajzu i paprici.
• Oslonac: sorte sa krupnim plodovima, kao ajvaruše, vežite uz kolac, da se biljka ne polomi pod teretom plodova.
• Seme za sledeću godinu: ako želite da sačuvate seme, slatke paprike sadite odvojeno od ljutih, jer se paprike lako ukrštaju.

Setva ljute paprike

Ljute paprike se seju i gaje kao slatke, ali traže više strpljenja. Seme sejte u zatvorenom prostoru u februaru ili martu, na 25–30 °C; klijanje traje 10 do 20 dana. Kada biljke razviju 4 do 6 listova, presađuju se u veće saksije ili u baštu, na razmak od 40 do 50 cm. Najljuće sorte, kao Carolina Reaper i Bhut Jolokia, traže najviše toplote i najsporije niču.

Domaće ljute sorte, Srbijanka, Somborka i žuta feferona, gaje se isto kao slatke paprike.

Koje sorte paprike posejati?

• Za ajvar: Makedonka i Kurtovska kapija.
• Za punjenje i salatu: Ljubina babura, Crvena i Žuta babura Asti i Ljubičasta Oda.
• Za sušenje: Venčara.
• Ljute: Srbijanka, Somborka i žuta feferona, a od najljućih Carolina Reaper, Bhut Jolokia, Crveni habanero i Lemon Drop.

Razlike između tipova pročitajte u tekstu Babura, kapija ili venčara: koja paprika je za šta, a sve sorte su u kategorijama seme paprike i ljuta paprika. Nijedna sorta nije hibrid, pa seme možete čuvati iz godine u godinu.