Sadnja lubenice: stare sorte, rasad, razmak i kako prepoznati zrelu lubenicu

Lubenica iz sopstvene bašte, ubrana zrela, slađa je od svake kupovne. Treba joj mnogo toplote, sunca i prostora: sadi se tek kad prođu mrazevi, a vreže zauzimaju mnogo mesta. Najvažnije je dobro izabrati sortu, napraviti rasad na vreme i znati kada je plod zreo, jer lubenica posle branja više ne postaje slađa.

U ovom vodiču su stare sorte lubenica iz naše ponude, od klasičnih crvenih do žute i narandžaste, i ceo uzgoj, od rasada do berbe i čuvanja semena za sledeću godinu.

Stare sorte lubenica u našoj ponudi

Crvene lubenice

• Klondike je stara sorta iz ranih 1900-ih. Plodovi su duguljasti, sa tamnozelenim prugama na svetlijoj podlozi, teški od 4 do 10 kg, a meso je crveno i izuzetno slatko. Otporna je na opekotine od sunca i na bolesti kao što su fuzarijum i antraknoza. Sazreva za 85 do 90 dana.
• Jubile (Jubilee) se gaji od sredine 20. veka. Plodovi su duguljasti, svetlozelene kore sa tamnozelenim prugama, i mogu dostići i 20 kg. Meso je slatko, crveno-rozikasto, a biljka ima dobru otpornost na antraknozu i fuzarijum.
• Charlston Grey je američka sorta iz 1954. godine, poznata po otpornosti na bolesti i velikoj rodnosti. Ima sivo-zelenu koru i izdužene plodove od 15 do 20 kg, sa sočnim, crvenim mesom slatkog ukusa i sa malo vlakana.

Žuta i narandžasta lubenica

• Petite Yellow je žuta lubenica, jedna od najslađih i najranijih sorti. Plodovi su manji, od 2 do 5 kg, pa su taman za manju porodicu.
• Orangeglo je stara američka sorta sa svetlo narandžastim, izuzetno slatkim i sočnim mesom blago tropskog ukusa. Plodovi su veliki, od 12 do 18 kg, svetlo zelene kore sa tamnozelenim prugama. Otpornija je na bolesti i lako se gaji.

Lubenica neobične kore

• Moon & Stars (mesec i zvezde) je američka sorta iz 1926. godine. Tamnozelena kora je išarana velikim žutim „mesecima“ i sitnim tačkama koje liče na „zvezde“. Plodovi su duguljasti ili ovalni i mogu da porastu do 20 kg.

Sve sorte pronađite u kategoriji Lubenica.

Žuta lubenica: kakvog je ukusa?

Žuta lubenica se od crvene razlikuje po boji mesa. Naša žuta lubenica Petite Yellow ima svetložuto meso blagog ukusa meda, slađe od tradicionalne crvene lubenice, i spada među najranije sorte. Ako volite neobične boje, probajte i Orangeglo, čije je meso svetlo narandžasto i blago tropskog ukusa.

Rasad ili direktna setva

Lubenica voli toplotu: seme klija tek kad se zemlja zagreje na oko 15 °C, a najbrže na 25–30 °C. Mraz biljku uništava. Zato se kod nas najčešće gaji preko rasada, a u toplijim krajevima može i direktno.

• Rasad. Kesica sadrži 10 semenki, pa je rasad najsigurniji način da iskoristite svako seme. Sejte ga od sredine do kraja aprila, tri do četiri nedelje pre sadnje napolje.
• Sejte po jedno ili dva semena u čašicu od najmanje 8–10 cm, na dubinu 2–3 cm. Lubenica ne voli da joj se dira koren, pa je ne pikirajte.
• Držite je na toplom i svetlom, na 22–28 °C. Ako niknu dve biljke, slabiju odsecite makazama, ne čupajte je.
• Nedelju dana pred sadnju rasad iznosite napolje preko dana da se navikne. Rasad ne treba da bude star više od četiri nedelje i sa više od tri do četiri lista, jer se prerastao teže prima. Više o pravljenju rasada pročitajte u tekstu Kako napraviti rasad.
• Direktna setva. Od sredine maja do početka juna, kad se zemlja zagreje, sejte po dva do tri semena u kućicu, na 2–3 cm dubine. Posle nicanja ostavite najjaču biljku.

Sadnja lubenice i razmak

• Rasad sadite sredinom maja, kad prođu mrazevi i kad se zemlja zagreje. Šta se još radi u bašti u to vreme, pogledajte u tekstu Šta raditi u bašti u maju.
• Izaberite najsunčanije i zaklonjeno mesto, sa rastresitom, dobro dreniranom zemljom bogatom organskom materijom, nađubrenom zrelim stajnjakom ili kompostom.
• Razmak je 150–200 cm između redova i 80–100 cm u redu, jer vreže zauzimaju mnogo prostora.
• Rasad sadite sa celom grudvom zemlje, na istu dubinu na kojoj je rastao, i odmah zalijte mlakom vodom.
• Prvih nedelja hladne noći možete ublažiti agrotekstilom. Skinite ga kad lubenica počne da cveta, da bi pčele mogle da je oprašuju.
• Lubenicu ne sadite tamo gde su prethodne tri do četiri godine rasli lubenica, dinja, krastavac, tikvica ili bundeva, jer imaju iste bolesti (više u tekstu Koje povrće se sadi jedno pored drugog).

Nega: zalivanje, malč i broj plodova

• Zalivanje. Redovno i obilno dok biljke rastu i dok se plodovi razvijaju, uvek u podnožje, ne po listovima. Kad plodovi dostignu punu veličinu, zalivanje smanjite: lubenica će biti slađa i manje će pucati. Najlakše je sistemom kap po kap (više u tekstu Navodnjavanje sistemom kap po kap).
• Malč. Slama ili crna folija greju zemlju, čuvaju vlagu, smanjuju korov i drže plodove čistim. Ispod svakog ploda možete staviti dašćicu ili crep, da ne trune na vlažnoj zemlji (više u tekstu Malčiranje povrća).
• Broj plodova. Kod krupnih sorti, kao što su Jubile, Charlston Grey, Orangeglo i Moon & Stars, na jednoj biljci ostavite dva do tri ploda, a ostale zametnute plodove uklonite dok su mali. Tako će preostali biti krupniji i slađi.
• Oprašivanje. Lubenicu oprašuju pčele i drugi insekti. Ako ih u bašti ima malo, rod je slabiji (više u tekstu Solitarne pčele).

Bolesti i štetočine

• Fuzarijum (uvenuće): cela biljka naglo vene iako je zemlja vlažna. Obolele biljke uklonite i poštujte plodored. Klondike i Jubile su otporni na ovu bolest.
• Antraknoza: tamne, ulegnute pege na listovima i plodovima, naročito u vlažnom vremenu. Otporni su joj Klondike i Jubile.
• Pepelnica: beli prah na listovima, najčešće u drugoj polovini leta.
• Lisne vaši na naličju listova; prenose i viruse (više u tekstu Biljne vaši: kako ih se rešiti).

Protiv gljivičnih bolesti pomažu dovoljan razmak, zalivanje u podnožje i uklanjanje obolelih listova (više u tekstu Gljivične bolesti bašte).

Kako prepoznati zrelu lubenicu

Lubenica posle branja ne postaje slađa, pa je važno ubrati je zrelu. Znaci zrelosti:

• Vitica. Vitica najbliža plodu, na istom mestu na vreži gde je i peteljka, osuši se i posmeđi.
• Mrlja na zemlji. Deo kore kojim plod leži na zemlji iz belog pređe u kremasto žut.
• Kora. Izgubi sjaj i postane mat, a pruge postanu izraženije.
• Zvuk. Kada zrela lubenica pri tapkanju zvuči šuplje, spremna je za berbu.

Seme za sledeću godinu

Od stare sorte možete sačuvati sopstveno seme, jer nijedna nije hibrid. Seme uzmite iz potpuno zrelog, zdravog ploda. Isperite ga od mesa, osušite na tanjiru nekoliko dana i čuvajte u papirnoj kesi, na suvom i hladnom mestu. Postupak je sličan kao u tekstu Kako sačuvati seme paradajza.

Sorte lubenice se međusobno ukrštaju, jer ih oprašuju pčele. Ako u bašti gajite više sorti, seme neće dati istu sortu, pa za čisto seme gajite jednu sortu. Lubenica se ne ukršta ni sa dinjom ni sa krastavcem, a ukrštanje ne menja ukus ovogodišnjih plodova, nego samo seme. Kako se gaje dinje, pročitajte u vodiču Stare sorte dinja i kako ih uzgajiti.