Kako se sadi paradajz iz rasada: dubina, razmak i nega

Rasad paradajza se pravi nedeljama, a sadnja traje jedno popodne. Ipak, od tog popodneva zavisi koliko brzo će se biljke primiti, koliko jak koren će razviti i koliko ploda ćete brati. U ovom vodiču je sadnja paradajza iz rasada korak po korak: kada, na koju dubinu i razmak, kako se zaliva i kako se paradajz neguje posle sadnje.

Ukratko:

• Kada: na otvorenom krajem aprila ili početkom maja, kada su noći stalno iznad 10 °C; u plasteniku mesec dana ranije.
• Dubina: rupa 15 do 20 cm, a biljka dublje nego u posudi, do prvih listova.
• Razmak: 40 do 60 cm u redu i 70 do 100 cm između redova.
• Posle sadnje: obilno zalivanje u zemlju, pritke za visoke sorte i sadnja predveče.

Zašto saditi paradajz iz rasada?

• Brži rast i plodonošenje: rasad je već prošao početne faze razvoja, pa plodovi stižu ranije.
• Kontrola kvaliteta: sami birate zdrave i kvalitetne biljke.
• Veća otpornost: biljke iz rasada su obično jače i otpornije na nepovoljne uslove.

Kako se rasad pravi od semena, pročitajte u tekstovima Setva paradajza za rasad i Kako napraviti rasad. Ako nemate svoj rasad, naš rasad paradajza starih sorti isporučujemo početkom maja, tačno u vreme sadnje.

Kada se sadi paradajz iz rasada?

Svi žele da paradajz presade što pre, jer će i plodovi doći ranije. Ipak, pravo vreme je ključno: ako posle rasađivanja na otvorenom baštu pogodi mraz, trud od mesec i više dana pada u vodu.

• Na otvorenom: naša preporuka je kraj aprila ili početak maja, kada prođe opasnost od mraza i noći su stalno iznad 10 °C.
• U plasteniku: mesec dana ranije je sasvim dovoljno. Imajte u vidu da u plasteniku visoke (indeterminantne) sorte i plodonose mesec dana duže.

Kako da prepoznate pravi trenutak u vašem kraju, pročitajte u tekstu Kada se sadi paradajz na otvorenom.

Priprema za sadnju paradajza

Kakav rasad je spreman za sadnju

Birajte rasad koji ima čvrsto, zdravo i zeleno lišće, bez žutih ili oštećenih listova. Biljke treba da budu visoke 15 do 40 cm, sa dobro razvijenim korenom. Ako je rasad izdužen i ima dug vrat, i to se rešava sadnjom, o čemu više piše u tekstu Izdužen rasad.

Kaljenje rasada

Rasad koji je rastao u kući ili plasteniku treba 7 do 10 dana navikavati na sunce, vetar i promene temperature: prvih dana ga iznosite napolje na nekoliko sati, u senku, a zatim postepeno produžavate vreme na suncu. Bez toga paradajz može da pretrpi šok kada se direktno prenese na otvoreno. Postupak je opisan u tekstu Šta je očvršćavanje rasada.

Priprema zemljišta

Paradajz voli plodno, dobro drenirano zemljište bogato organskom materijom. Pre sadnje dodajte kompost ili dobro zgoreo stajnjak i umešajte ga u zemlju. Ne sadite paradajz na mesto gde su prošle godine bili paradajz, krompir, paprika ili patlidžan, jer ih napadaju iste bolesti.

Izbor mesta

Paradajz traži mnogo sunca, najmanje 6 do 8 sati direktnog svetla dnevno, i mesto zaklonjeno od jakih vetrova.

Alat

Pripremite ašov, lopaticu, kanap za obeležavanje redova i kolce ili mrežu za potporu biljaka.

Kako se sadi paradajz iz rasada, korak po korak

1. Zalijte rasad nekoliko sati pre sadnje. Vlažan busen se lakše vadi iz posude i ne raspada se, pa koren ostaje ceo.
2. Obeležite redove i razmak. Na otvorenom sadite 40 do 60 cm biljku od biljke u redu, a između redova ostavite 70 do 100 cm. Ovaj razmak omogućava dovoljan protok vazduha i sprečava razvoj bolesti. Za plastenik pogledajte tekst Razmak sadnje paradajza u plasteniku.
3. Iskopajte rupe duboke 15 do 20 cm, tako da koren bude potpuno pokriven.
4. Dodajte đubrivo. Na dno svake rupe stavite malo organskog đubriva, poput komposta ili peleta od stajnjaka, i pomešajte ga sa zemljom, da koren ne dođe u direktan dodir sa đubrivom.
5. Postavite kolac ili mrežu pre sadnje, kod sorti koje idu na pritku. Kolac zaboden posle sadnje može da ošteti koren.
6. Posadite biljku dublje nego što je bila u posudi. Pažljivo je izvadite, pazeći da ne oštetite koren, i spustite u rupu tako da prvi par listova bude blizu površine. Donje listove koji bi završili u zemlji otkinite. Što dublje zakopate stablo paradajza, to će korenov sistem biti jači, jer iz zakopanog dela izbija novo korenje. Visoku biljku sa dugim vratom sadite malo koso.
7. Zatrpajte i pritisnite. Zatrpajte rupu zemljom i nežno pritisnite oko stabljike da ne ostanu vazdušni džepovi.
8. Obilno zalijte, u zemlju, a ne preko listova, da se koren dobro spoji sa zemljom i da se smanji rizik od bolesti.

Kada u toku dana: sadite rano ujutru ili, još bolje, predveče. Tako biljke imaju celu noć da se oporave od stresa presađivanja. Rasad posađen preko dana izložen je suncu, a to mu stvara nepotreban stres.

Nega paradajza posle sadnje

Potpora: pritka ili kanap

Nije svaka sorta paradajza ista. Niske, žbunaste (determinantne) sorte, kao što su Lenji kukuruzar, Domaći šljivar i Marglobe, ne idu na pritku i ne zalamaju im se zaperci. Visoke (indeterminantne) sorte, kao što su Jabučar, Volovsko srce i San Marzano, vezuju se za kanap ili pritku. Za njih postavite drvene kolce, mreže ili žičane konstrukcije odmah pri sadnji i redovno vezujte stablo kako raste.

Zalivanje

Paradajz voli duboko, ali redovno zalivanje. Zalivajte ujutru ili uveče, direktno u zemlju, bez kvašenja listova. Tokom toplijih meseci zalivanje je potrebno 2 do 3 puta nedeljno. Dobro je da voda bude spoljne temperature, a ne hladna. Ako koristite vodu iz vodovoda, ostavite je da odstoji u otvorenoj posudi, da ispari hlor koji može da remeti rad mikroorganizama u zemlji. Više o tome pročitajte u tekstu Kako se obavlja pravilno zalivanje paradajza, a ako imate više biljaka, zalivanje mnogo olakšava sistem kap po kap.

Malč

Sloj slame ili sena oko biljaka čuva vlagu u zemlji, sprečava rast korova i održava stalnu temperaturu oko korena. Kako i čime se malčira, pročitajte u tekstu Malčiranje povrća.

Prihrana

Dve do tri nedelje posle sadnje dodajte đubrivo bogato kalijumom i fosforom, da podstaknete cvetanje i plodonošenje. Izbegavajte previše azota, jer on podstiče rast listova, ali smanjuje prinos. Koristite pre svega organska đubriva. Kada, čime i koliko, piše u tekstu Prihrana paradajza, a o kalcijumu, čiji nedostatak izaziva vršnu trulež ploda, u tekstu Kako dodati kalcijum paradajzu i paprici.

Zaperci

Zaperci su mali izdanci koji rastu između glavnog stabla i grana. Njihovim uklanjanjem biljka usmerava snagu na plodove, a ne na nepotreban rast. Zaperci se uklanjaju samo kod visokih sorti koje se dižu na pritku; niske, žbunaste sorte ne treba dirati. Detaljno u tekstu Da li treba skidati zaperke na paradajzu.

Bolesti i štetočine

Obratite pažnju na pege na listovima, venuće i prisustvo insekata. Redovno pregledajte biljke i, ako je potrebno, koristite prirodne metode zaštite, poput neem ulja, čaja od koprive ili eteričnih ulja. Kako se prepoznaju najčešće bolesti, pročitajte u tekstovima Bolesti paradajza i Zaštita paradajza od plamenjače.

Seme i rasad starih sorti paradajza

Uz pravilnu pripremu zemljišta, pažljivu sadnju i redovnu negu, vaš paradajz će biti zdrav, ukusan i bogat plodovima. Za sledeću sezonu preporučujemo stare sorte iz naše ponude, kao što su Jabučar, Volovsko srce, Lenji kukuruzar i San Marzano. Sve sorte pogledajte u kategoriji seme paradajza, a koje su najbolje za baštu, u tekstu Najbolje sorte paradajza za sadnju na otvorenom. Nijedna sorta nije hibrid, pa seme možete sačuvati za sledeću sezonu. Da rodi!