Da li Treba Skidati Zaperke na Paradajzu?

TL;DR: Zaperke ne treba slepo skidati niti slepo ostavljati. Odgovor zavisi od sorte paradajza. Kod indeterminantnih sorti, redovno uklanjanje zaperaka daje krupnije plodove i bolji protok vazduha. Kod determinantnih sorti, preterano skidanje smanjuje ukupan rod. Ključna tehnika: uklanjajte zaperke dok su mali, ostavite jedan ispod prvog grozda cvetova kao drugu stabljiku, i nikad ne uklanjajte sve.

Pitanje zaperaka deli baštovane na dva tabora. Jedni ih uklanjaju čim se pojave. Drugi ne diraju ništa i tvrde da biljka „sama zna šta radi“.

Obe krajnosti prave grešku. Istina je negde između, i zavisi direktno od sorte koju gajite. Ovaj tekst daje konkretan odgovor za oba slučaja, korak po korak.

Šta su zaperci i kako ih prepoznati?

Zaperci su bočni izdanci koji rastu iz pazuha biljke, tačno iz ugla između glavne stabljike i grane sa listovima. Svaki taj izdanak može da postane potpuno nova stabljika sa sopstvenim cvetovima i plodovima. Upravo zbog toga nisu bezazleni, ali nisu ni štetni po definiciji.

Prepoznajete ih ovako: pratite glavnu stabljiku odozdo nagore. Na svakom čvoru gde raste list, između te grane i stabljike videćete mali zeleni izdanak. To je zaperac. Dok je mali, lako ga odlomite prstima. Kada naraste, postaje nova grana.

Važno je razlikovati zaperce od listova. List raste direktno iz stabljike. Zaperac raste iz ugla između stabljike i lista.

Da li zaperke treba skidati ili ne?

Skidanje zaperaka daje krupnije plodove jer biljka svu energiju usmerava prema manjem broju tačaka rasta. Ostavljanje zaperaka daje više plodova, ali sitnijih. Istraživanja pokazuju da baštovani koji ne skidaju zaperke dobijaju veći ukupan broj paradajza, ali svaki plod je manji. Oni koji redovno skidaju dobijaju manje plodova, ali krupnije.

Ni jedan pristup nije pogrešan. Sve zavisi od toga šta želite od svoje biljke i, što je ključno, od sorte koju gajite.

Indeterminantne i determinantne sorte: ključna razlika

Ovo je tačka na kojoj većina saveta u srpskim baštama zakazuje. Preporuka „uvek skidaj zaperke“ važi samo za indeterminantne sorte. Kod determinantnih, to može da naškodi.

Indeterminantne sorte rastu bez prestanka tokom cele sezone. Nemaju prirodnu tačku zaustavljanja. Kod ovih sorti, zaperci se redovno uklanjaju jer biljka inače postane previše bujna, krošnja se zatvori i plodovi kasne. Kod indeterminantnih sorti treba uklanjati sve zaperke osim jednog ispod prvog grozda cvetova.

Determinantne sorte rastu do određene visine, procvetaju i rode sve odjednom. Kod njih, zaperci često nose cvetne grozde za glavni rod. Uklanjanje tih zaperaka direktno smanjuje prinos. Preporučuje da se kod determinantnih sorti uklanjaju zaperci samo do prvog grozda cvetova, a ne iznad.

Ako niste sigurni koja je vaša sorta, proverite deklaraciju semena ili rasada. Naš pregled sorti paradajza za otvorenu baštu sadrži i ovu informaciju za svaku sortu.

Kako pravilno skidati zaperke?

Skidajte zaperke dok su mali, do 5 cm dužine. Mali zaperci se lako odlome palcem i kažiprstom čistim pokretom. Rana je mala i brzo zarasta. Ako propustite pravi momenat i zaperac naraste, koristite čiste vrtlarske makaze ili makazice.

Idealno vreme za skidanje je ujutru. Rana koja nastane tokom jutra ima ceo dan da se osuši na suncu pre nego što padne vlaga. Vlažna rana je ulazna tačka za bolesti.

Dezinfikujte alat između biljaka. Dovoljno je obrisati sečivo alkoholom ili rastvorom izbeljivača. Ovo sprečava prenos bolesti sa jedne biljke na drugu, posebno u plasteniku.

Nikad ne čupajte zaperke nasilno. Čupanje pravi veće rane i može oštetiti glavnu stabljiku.

Koji zaperce ostaviti, a koji ukloniti?

Nije svaki zaperac isti. Postoji tehnika selektivnog ostavljanja koja daje najbolje rezultate kod indeterminantnih sorti.

Zaperce u donjem delu biljke (ispod 30 do 40 cm od zemlje) uvek uklanjajte. Ovi zaperci su najbliži zemlji, primaju najmanje svetla i najviše doprinose vlazi u krošnji. Upravo odatle kreću mnoge gljivične infekcije.

Zaperac ispod prvog grozda cvetova je poseban. Ovaj jedan ostavite i pustite da izraste kao druga stabljika. Ova tehnika, poznata kao uzgoj na dve stabljike, daje dobar balans između prinosa i veličine plodova. Svaka stabljika se vodi uz svoju podršku.

Zaperci u gornjem delu biljke mogu se selektivno ostaviti za zasenčenje plodova. U vrućim letima, direktno sunce može da opeče plodove. Nekoliko zaperaka u vrhu krošnje daje prirodnu senku bez ozbiljnih posledica po prinos.

Veza između zaperaka i bolesti paradajza

Previše zaperaka znači gusta krošnja. Gusta krošnja znači loš protok vazduha. A loš protok vazduha je idealan uslov za razvoj gljivičnih bolesti, posebno plamenjače.

Redovno uklanjanje zaperaka poboljšava cirkulaciju vazduha između biljaka i ubrzava sušenje listova nakon kiše. Vlažni listovi su podloga za spore. Suvi listovi su zaštita.

Ovo je posebno važno u plasteniku, gde je ventilacija ionako ograničena. Detalje o razmaku sadnje u plasteniku i ventilaciji pronađite u posebnom tekstu.

Ako primetite prve znake bolesti na listovima, pogledajte naš vodič o bolestima paradajza i zaštiti od plamenjače pre nego što uzmete hemijska sredstva.

Zaključak

Zaperci nisu ni neprijatelji ni saveznici sami po sebi. Sve zavisi od sorte, cilja i pristupa. Indeterminantne sorte traže redovno i pažljivo skidanje. Determinantne traže selektivan, umeren pristup. Tehnika dve stabljike je dobar kompromis za većinu domaćih bašta.

Ako niste sigurni od koje sorte krenuti, pogledajte naš asortiman starih, autohtonih sorti. Uz svako seme navodimo da li je sorta determinantna ili indeterminantna, što je prva i najvažnija informacija za svaku odluku u bašti, uključujući i onu o zapercima.