Najbolje sorte paradajza za sadnju na otvorenom – katalog sorti

Ukratko: za sadnju na otvorenom najzahvalnije su niske sorte koje ne traže pritku, kao što su Lenji kukuruzar, Roma i Domaći šljivar, i otporne visoke sorte krupnih plodova, kao što su Jabučar, Volovsko srce i Marmande. Za sos i zimnicu biraju se San Marzano, Roma i Šljivar, a za salatu i užinu čeri sorte. Kod nas se najviše kupuju Jabučar, Volovsko srce i Lenji kukuruzar.

U ovom tekstu je katalog svih 14 starih sorti paradajza iz naše ponude: tabela sa veličinom ploda, visinom biljke i namenom, pa preporuke po grupama, za otvoreno, krupne, niske, za sos, čeri i šarene sorte. Nijedna sorta nije hibrid, pa seme možete čuvati iz godine u godinu.

Katalog sorti paradajza

Najbolje sorte paradajza za sadnju na otvorenom

Na otvorenom paradajz trpi kišu, vetar, vrućinu i bolesti, pa su najzahvalnije otporne sorte i one koje ne traže mnogo posla.

• Lenji kukuruzar je niska, žbunasta sorta koja se ne vezuje za pritku i ne zahteva zalamanje zaperaka. Izuzetno je otporna na vremenske neprilike i podnosi kišu, grad, pa i sušu bez većih problema. Plodovi su teški oko 80 grama, blago nakiselog i slatkog ukusa. Rađa doslovno do prvog mraza, pa ostane i zelenog paradajza za turšiju.
• Roma je niska, determinantna sorta kojoj ne trebaju ni pritka ni kanap. Popularna je zbog otpornosti na bolesti kao što su fuzarijumsko i verticilijumsko uvenuće.
• Domaći šljivar je žbunasta sorta koja se ne vezuje i kojoj se ne zalamaju zaperci, što posebno olakšava uzgoj na otvorenom polju. Otporan je na uobičajene bolesti paradajza i dobro se snalazi u različitim uslovima.
• Jabučar je vrlo prinosna i zahvalna sorta, jednostavna za uzgoj i preporučuje se i početnicima. Obilno rađa sve do prvih mrazeva, a zbog krupnih plodova vezuje se za kanap ili pritku.
• Marmande je otporan i na hladnije uslove, pa uspeva i tamo gde klima nije idealna.
• Yellowstone je odličan za otvoreno, uz dosta sunca i umereno vlažnu, plodnu zemlju.

Krupne sorte paradajza

Krupne sorte su za salatu i za one koji vole da jedan paradajz bude ceo obrok. Sve se vezuju za kanap ili pritku, jer su plodovi teški.

• Jabučar: plodovi od 400 do 500 grama, a pojedini dostižu i 1,2 do 1,5 kilograma.
• Marmande: plodovi „beefsteak“ tipa, od 200 do 500 grama, mesnati i blagog, slatkog ukusa; biljka raste do 2,5 metra.
• Volovsko srce: srcoliki plodovi od 150 do 400 grama, jarko crveno-roze boje.
• Purple Cherokee: ljubičasto-bordo plodovi, često od 200 do 400 grama.
• Yellowstone: žuti, rebrasti plodovi od oko 250 do 300 grama.

Pogledajte i Marglobe, sa pravilnim plodovima srednje veličine, od oko 170 grama, otpornim na pucanje.

Niske sorte paradajza bez pritke

Niske, odnosno determinantne sorte rastu do određene visine i ne traže vezivanje. Zato su najlakše za baštovane koji nemaju vremena za pritke i zalamanje zaperaka. Kod nas su to tri sorte:

• Lenji kukuruzar: žbunast, bez pritke i bez zalamanja zaperaka.
• Roma: niska, determinantna, bez pritke i kanapa.
• Domaći šljivar: žbunast, bez vezivanja i zalamanja zaperaka.

Determinantan je i Marglobe, ali je viši, 120 do 150 cm. I on se gaji žbunasto, bez zalamanja zaperaka, a po potrebi se podupre pritkom ili veže na špalir.

Da li i kako treba skidati zaperke kod visokih sorti, pročitajte u tekstu Da li treba skidati zaperke na paradajzu.

Sorte paradajza za sos, pelat i zimnicu

• San Marzano: izduženi plodovi od oko 70 grama, sa malo vode i semena, idealni za pelat, kečap i sosove. Biljka raste do 150–180 cm.
• Roma: jajasto izduženi plodovi, bogati mesom i skoro bez semena, za sosove, pelat i kečap.
• Domaći šljivar: čvrsto meso, bogato suvom materijom i sa manje tečnosti, za sosove, pelat, sokove i konzerviranje.

Za domaći sok od paradajza dobri su i Jabučar i Lenji kukuruzar.

Čeri paradajz

Čeri sorte su visoke, indeterminantne: vezuju se i rađaju neprekidno, sve do prvih mrazeva.

• Crveni čeri: plodovi od oko 20 grama, hrskave kožice; sorta se izdvaja otpornošću na bolesti.
• Kruškasti crveni čeri: mali, crveni, hrskavi plodovi u obliku kruške; vrlo otporna sorta.
• Žuti kruškasti čeri: mali, slatki, žuti plodovi kremaste teksture, poreklom iz Indijane.

Žute, zelene i ljubičaste sorte

• Yellowstone: jarko žut, sočan i kremast, sa malo semena.
• Zelena Zebra: zeleni plodovi sa žutim prugama, srednje veličine, sa balansom slatkoće i kiselosti; zreo za berbu za oko 75 dana.
• Purple Cherokee: tamne, ljubičasto-bordo boje, bogatog, slatkog i punog ukusa.
• Žuti kruškasti čeri: sitni žuti plodovi za salatu i grickanje.

Najukusnije sorte za salatu

Ukus je stvar ukusa, ali kod nas se po ukusu najviše hvale tri sorte: Jabučar, čiji je ukus „kao nekad što je imao paradajz od naših baka“, Volovsko srce, slatkog ukusa sa umerenim aromama, i Purple Cherokee, koji mnogi opisuju kao paradajz koji ima ukus kao nekad.

Kako se gaji paradajz na otvorenom

• Setva: seme se seje 6 do 8 nedelja pre sadnje napolju, najčešće u februaru, martu ili aprilu. Postupak je opisan u tekstovima Vodič za setvu paradajza i Kako napraviti rasad.
• Sadnja: napolje se sadi kada prođu mrazevi i noći se ugreju; više u tekstovima Kada se sadi paradajz na otvorenom i Kako se sadi paradajz iz rasada.
• Razmak: paradajz se sadi na 45–80 cm, zavisno od sorte; krupnim i visokim sortama ostavite više prostora.
• Zaštita: na otvorenom je najveća pretnja plamenjača; pročitajte Zaštita paradajza od plamenjače. I otpornije sorte imaju svoje granice: nisu neuništive, naročito u lošim sezonama.

Sve sorte su u kategoriji seme paradajza, a kako da sačuvate seme za sledeću godinu, pročitajte u tekstu Kako sačuvati seme paradajza za sledeću sezonu.