Kako gajiti kupus

Kupus je jedna od najvažnijih kultura u srpskim baštama i uspeva uz relativno skromnu negu ako se poseje u pravo vreme i na pravo mesto. Postoje dva osnovna termina gajenja: rani kupus za prolećnu potrošnju i kasni kupus za jesen i zimnicu. Ključni faktori uspeha su hladno vreme za rast, dobra ishrana kalijumom za čvrste glavice, redovno zalivanje i poštovanje plodoreda od najmanje tri godine.

Koji uslovi su potrebni za gajenje kupusa?

Kupus je kultura hladnog podneblja koja najbolje raste na temperaturama između 15 i 18 stepeni. Za razliku od paradajza ili krastavca, kupusu ne prija letnija vrućina. Visoke temperature iznad 25 stepeni usporavaju rast, a head koji se formira u vrućini ostaje rastresit i mekan, bez tržišne vrednosti.

Seme klije već na temperaturi od 2 do 3 stepena, a optimalna temperatura za nicanje je 15 do 20 stepeni, kada klijanje traje svega 3 do 4 dana. Odrasla biljka podnosi i kratke mrazeve do -5 stepeni, što je čini jednom od retkih kultura koja se može gajiti za jesensku i zimsku potrošnju.

Za kupus su pogodna duboka, plodna i rastresita zemljišta blago kisele do neutralne reakcije (pH 6,0 do 7,0). Na teškim, zbijena ili vlažnim tlima rast je slab jer koren nema dovoljno vazduha. Za rani kupus su bolja lakša, peskovitija i toplija zemljišta, dok kasni kupus bolje uspeva na težim, vlažnijim parcelama koje zadržavaju vlagu.

Kada sejati i rasađivati kupus?

Tačan termin setve i rasađivanja je najvažnija odluka pri gajenju kupusa, jer svako kašnjenje direktno odlaže berbu.

Rani kupus se seje u toplim lejama ili kontejnerima u januaru i februaru. Rasad se presađuje na otvoreno polje krajem februara, tokom marta i aprila, u zavisnosti od vremenskih uslova. Berba ranog kupusa počinje krajem maja i traje do jula.

Kasni kupus, koji je kod nas najčešće gaji za jesensku potrošnju i zimnicu, seje se od 20. maja do 20. juna. Rasad se rasađuje u prvoj ili drugoj polovini jula, a berba počinje krajem oktobra i traje do prvih jakih mrazeva. Važan detalj: svaki dan kašnjenja setve posle 10. juna produžava vegetaciju u oktobru i novembru za sedam dana, pa rokovi nisu elastični.

Rasad je spreman za sadnju kada razvije 4 do 6 listova, što se postiže za 30 do 40 dana od setve. Pre rasađivanja obavezno ga zalijte kako bi biljke imale dovoljno vode za brzo ukorenjavanje. Sadite u jutarnjim ili večernjim satima, nikad u podne i za vrućeg dana.

Priprema zemljišta, razmak sadnje i đubrenje

Kupus iznosi iz tla ogromne količine hraniva, posebno azota i kalijuma. Zato priprema zemljišta nije formalnost nego ključni preduslov prinosa.

Osnovno đubrenje obavljate u jesen, pri dubokom oranju na 30 cm: unesite 40 do 50 tona zgorelog stajnjaka po hektaru (ili obilne šake komposta po svakoj kućici) i NPK đubrivo u formulaciji 10:20:30. U proleće, pre rasađivanja, dodajte NPK 15:15:15. Ovo stvara bogatu osnovu za celu vegetaciju.

Pri đubrenju, nemojte preterivati sa azotom. Preobilje azota daje veliku zelenu lisnu masu, ali glavica ostaje mekana, šuplja i bez tržišne vrednosti. Kalijum je taj koji daje čvrstoću i kompaktnost glavice, a kupus sa dovoljno kalijuma ne miriše neprijatno kada se kuva.

Razmak sadnje za rani kupus je 50 cm između redova i 30 do 40 cm između biljaka u redu. Kasni kupus zahteva nešto više prostora: 55 do 60 cm između redova i 40 do 50 cm u redu, jer razvija veće lisne rozete i krupnije glavice.

Kako pravilno zalivati i prihranjivati kupus?

Kupus ima plitko razvijen koren koji ne može sam da dohvati vodu iz dubljih slojeva tla. Zbog toga su redovnost i ujednačenost zalivanja kritični, posebno u tri faze: odmah posle rasađivanja, tokom formiranja lisne rozete i u fazi zavijanja glavica.

Kasni kupus zalijte tokom vegetacije 10 do 12 puta, na svakih 8 do 15 dana, sa 30 do 40 mm vode po zalivanju. Kada temperature premaše 25 do 30 stepeni, smanjite norme zalivanja jer previše vode uz visoke temperature može izazvati žućenje rasada i slabljenje otpornosti na bolesti.

Posle svakog zalivanja ili kiše, posebno leti, na tlu se stvara pokorica. Okopavanjem je razbijte čim se zemlja malo prosuši, jer pokorica onemogućava pristup vazduhu i ubrzava sušenje površinskog sloja.

Prihranu obavljajte u dva navrata. Prvu prihranu azotnim đubrivom uradite 2 do 3 nedelje posle rasađivanja, kada se biljke prime. Drugu prihranu obavite na početku formiranja glavice, kada biljka troši najviše fosfora i kalijuma. Kasna primena azota može uzrokovati pucanje gotovih glavica, pa je na tu meru posebno pazite.

Rani i kasni kupus: Koje su ključne razlike?

Rani i kasni kupus se ne razlikuju samo u terminu sadnje, nego i u nameni, karakteristikama sorti i načinu čuvanja.

Rani kupus daje manje, mekše i sočnije glavice koje su idealne za svežu salatu i brzu potrošnju. Nije pogodan za kiseljenje jer je previše mekana. Bere se u 2 do 3 navrata kako glavice sazrevaju, jer sve ne dospevaju istovremeno. Prinos ranih sorti je 30 do 40 tona po hektaru.

Kasni kupus formira krupnije, čvršće i kompaktnije glavice namenjene kiseljenju i dugotrajnom čuvanju. Sorte poput Futoškog kupusa i Srpskog meleza su klasici za zimnicu. Kasni kupus bere se jedanput pre prvih jakih mrazeva, a prinos iznosi 45 do 80 tona po hektaru u zavisnosti od sorte i nege.

Berbu kasnog kupusa obavite obavezno pre temperature od -5 stepeni. Blagi mraz do -3 stepena kupusu ne šteti i čak može poboljšati ukus, ali jači mraz oštećuje strukturu listova i kupus postaje nepogodan za kiseljenje.

Plodored i predusevi: Zašto su presudni?

Kupus nikad ne gajite na istom mestu duže od jedne sezone i na isto mesto ga vraćajte tek posle tri do četiri godine. Kupus ostavlja za sobom bolesti i štetočine specifične za kupusnjače koje se zadržavaju u tlu i napadaju sledeći usev. Bez plodoreda, prinos i zdravlje biljaka opadaju iz sezone u sezonu.

Odlični predusevi za kupus su mahunarke (posebno grašak koji ostavlja azot u tlu), rani krompir, luk, pšenica i ječam koji oslobađaju parcelu do jula. Najlošiji predusevi su bilo koje kupusnjače: karfiol, brokoli, keleraba, kelj i prokelj. Posle njih kupus ne smete saditi.

Kupus je sam po sebi odlična pretkultura za većinu povrća jer ostavlja rahlo i strukturno zemljište. Posle kupusa odlično uspevaju celer, grašak, krompir, cvekla, boranija, krastavac i zelena salata. Više o planiranju redosleda kultura u bašti pročitajte u vodiču koje povrće se sadi jedno pored drugog.

Bolesti i štetočine kupusa i kako ih suzbijati

Kupus je relativno zahvalná kultura, ali privlači određene štetočine i bolesti koje treba znati prepoznati.

Buvač je sitna crna buva koja pravi sitne rupice na listovima rasada i može ga potpuno uništiti za nekoliko dana. Javlja se odmah posle rasađivanja, naročito u sušnom i toplom vremenu. Prepoznajete ga po karakteristnim mrvičastim rupicama na mladim listovima. Zaštitite rasad odmah po sadnji, pre nego što se buvač masovnije pojavi.

Kupusar je larva bele leptirke koja izgriza listove kupusa. Pažljivo pregledajte naličje listova i uklanjajte jaja i mlade larve ručno dok su mali i dok šteta nije uznapredovala. Lisne vaši su čest problem na kupusu, posebno tokom toplog i vlažnog leta.

Od bolesti, plamenjača i alternarioza su najčešće. Bordovska čorba primenjena preventivno, pre kišnih perioda, daje dobre rezultate. Zaražene listove uklanjajte odmah i ne kompostirajte ih. Kupus iz starih, proverenih sorti koji možete naći u asortimanu starih sorti semena ima bolje prirodno prilagođenu otpornost od modernih hibrida.

Kada i kako brati kupus?

Rani kupus se bere u 2 do 3 navrata jer glavice ne dospevaju sve odjednom. Znakovi zrelosti su čvrsta i kompaktna glavica koja pri pritisku prstima ne popušta. Nemojte čekati da lista pocnu da prskaju jer to znači da je kupus zreo i da počinje da puca. Pucanje glavice je nepopravljivo i takav kupus nije pogodan za čuvanje.

Kasni kupus berete jedanput, pre jakih mrazeva ispod -5 stepeni. Sekite glavice oštrim nožem iznad prvog reda donjih listova, ne preblizu osnove, kako biste ostavili stabljiku zaštićenu. Prikupljene glavice ostavite nekoliko dana da se suše pre kiseljenja.

Za kiseljenje koristite kompaktne i čvrste glavice bez oštećenja. Meke ili pucnute glavice ne smete kiseliti jer neravnomerno fermentišu i kvare se brzo. Sorte Futoški kupus i Srpski melez su klasični izbori za zimnicu zbog odlične čvrstine i sočnosti.

Zasebne informacije o svim sortama koje nudimo za baštu i zimnicu možete naći u našem asortimanu semena kupusa.