Šta raditi u junu u bašti

Jun je prelomni mesec za svaku baštu. Zemlja je zagrejana, dani su dugi, a biljke koje ste sadili u proleće traže pojačanu pažnju: zalivanje, okopavanje, prihranivanje i zaštitu. Istovremeno, slobodne gredice možete popuniti novim setvama koje će rod davati tokom leta i jeseni. Ko ovo uradi u pravo vreme, berba neće stati sve do oktobra.

Šta se može sejati i saditi u junu?

Jun nije kasno za setvu. Zemlja je dovoljno zagrejana i mnoge kulture niču brže nego u hladnijem proleću. Ključ je birати kulture koje stižu do berbe pre nego što sezone završi.

U prvoj dekadi juna odlično možete posejati kupus i karfiol za jesensku potrošnju, a u drugoj dekadi rotkve i zimsku endiviju. U trećoj dekadi dolazi vreme za rasađivanje kupusnjača na stalno mesto: kupusa, kelja, karfiola i kelerabe koji će biti gotovi za jesen i zimu.

Šargarepa posejana početkom juna, posebno sitan sorte, stiže na vreme do berbe u avgustu ili septembru. Zahteva rastresitu, kameničitu zemlju bez grudvi kako bi koren pravilno rastao.

Boranija niske sorte je jedna od najzahvalnijih kultura za jun. Seju se direktno, ne traže pritku i prve mahune se mogu brati već za dva meseca. Cvekla, blitva i tikvice su takodje odlicni izbori za ovaj period. Zelena salata seje se u zasenjenim delovima bašte između već naraslih biljaka, jer se rasad u toplom suncu teže prima.

Slobodne gredice posle graška, spanaća ili rane salate ne ostavljajte praznim. To je izgubljen potencijal.

Kako pravilno zalivati povrće u junu?

Zalivanje u junu je jedna od najvažnijih mera nege, a ujedno i najčešći uzrok grešaka u bašti. Pravilo je jednostavno: zalivajte obilno, ali ređe i uvek direktno u osnovu biljke, nikad po lišću.

Zalivajte rano ujutru, dok temperatura nije visoka, ili uveče posle zalaska sunca. Voda koja ostane na lišću tokom dana stvara idealne uslove za razvoj gljivičnih bolesti, naročito plamenjače. Koristite kantu bez nastavka za raspršivanje i izlijevajte vodu uz samu stabljiku.

Sistemi zalivanja kap po kap su idealni za jun jer direktno navodnjavaju zonu korena, smanjuju vlažnost lišća i štede vodu. Ako imate mogućnosti, ovo je investicija koja se dugoročno višestruko isplati.

Površno, svakodnevno prskanje cele bašte je greška. Takvo zalivanje navlažuje samo gornji centimetar tla, koji se brzo isuši, dok koren ostaje žedan. Obilno zalivajte jednom do dva puta nedeljno i pustite vodu da prodre dublje. Ilovača zadržava vlagu duže od peskovitog tla, pa na nju možete ređe zalivati.

Zašto je okopavanje u junu jednako važno kao zalivanje?

Okopavanje razbija pokoricu koja nastaje na površini tla posle zalivanja ili kiše. Ta pokorica blokira pristup vazduhu korenu i ubrzava isparavanje vlage. Iskusni baštovani kažu da jedno okopavanje vredi kao dva zalivanja, jer zemlja posle njega duže zadržava vlagu.

Okopavajte par dana posle obilne kiše ili zalivanja, kada se zemlja malo prosuši i više se ne lepi za motiku. Ako okopavate vlažnu zemlju, ona će se sabiti i posle sušenja postati tvrđa nego pre.

Posebnu pažnju posvetite paprici. Rasad paprike sadi se krajem maja, pa je prvo pravo okopavanje tek u prvoj polovini juna, kada se biljka dovoljno ukoreni. Koren paprike je plitak i raste u površinskom sloju od 8 do 12 cm, pa okopavajte plitko, do 5 cm dubine, kako ga ne biste oštetili.

Korov koji izvučete okopavanjem iznosi se iz bašte. Korov koji ostane na zemlji, pogotovo slak, može ponovo da se primi i nastaviti rast.

Malčiranje: Zašto ga obaviti baš u junu?

Jun je pravo vreme za malčiranje jer leti pada malo kiše, a zemlja se brzo isušuje. Sloj slame, sena, pokošene trave ili piljevine debljine 5 do 7 cm oko biljaka zadržava vlagu u tlu, sprečava rast korova i hladi korenov sistem tokom vrućih dana.

Pre malčiranja obavezno dobro okopajte baštu, da je zemlja rastresita i sposobna da prima vazduh i vlagu. Kod krastavaca, tikvica i lubenica malčirajte pre nego loza počne da se širi. Kod paradajza i paprike sačekajte da biljke zametu prve plodove, pa tek onda malčirajte oko stabljike.

Pokošena trava sa travnjaka je odlican materijal za malciranje, ali pazite da ne sadrži seme. Malč koji se razgrađuje tokom sezone hrani tlo organskom materijom i smanjuje potrebu za kasnijim prihranjivanjem.

Šta sve treba obrati u junu?

Jun je mesec prvih berbi i velikih radosti u bašti. Rane sorte kupusnjača, grašak, mladi krompir i luk srebrenjak pristižu na red krajem maja i početkom juna. Pred kraj meseca dolaze i prvi paradajz, paprika, boranija i tikvice.

Berbu ne odlažite. Zelena salata koja precveta postaje gorka. Grašak koji zakasni postaje brašnjav i tvrd. Krastavac koji se predugo ostavi na biljci požuti i gorkne. Mahune postaju žilavo i gube ukus.

Redovnom berbom podsticete biljku da nastavi sa rodom. Ovo je posebno važno kod tikvica, boranije i krastavaca, koji prestaju da rađaju ako se plodovi ostave da odrastu. Mahunarke berte dok su mahune mlade i mekane, bez vidljivih zrna kroz ljusku. Tikvice su najukusnije kada su dugacke do 15-20 cm.

Lekovito bilje berte ujutro, pre nego toplota uzme esencijalna ulja. Jun je idealan za branje žalfije, mente, hajdučke trave i kantariona.

Kako zaštititi biljke od bolesti i štetočina u junu?

Jun donosi ne samo sunce i toplotu, nego i povećan pritisak štetočina i gljivičnih bolesti. Lisne vaši su posebno aktivne u ovom periodu i brzo se množe na mladim lastarima i naličju listova. Pratite njihovu pojavu na paradajzu, paprici i kupusnjačama pomoću žutih lepljivih ploča.

Plamenjača se javlja kada su uslovi vlažni i topli, naročito posle kišnih perioda. Preventivno tretiranje bordovskom čorbom pre nastupa kišnog perioda je najefikasnja odbrana. Nemojte čekati da se mrlje pojave. Više o simptomima i zaštiti paradajza od bolesti možete pročitati u našem detaljnom vodiču o bolestima paradajza.

Paradajz u junu zahteva vezivanje uz kolac ili mrežu jer biljke naglo rastu i bez oslonca poležu. Polegale biljke su direktno izložene gljivicama iz tla i puževi ih lakše napadaju.

Za zaštitu od štetočina koristite prirodne metode kao prvu liniju odbrane: rastvor sode bikarbone i vode (50 g na 10 l) za preventivnu zaštitu od gljivica i biljnu čorbu od koprive za jačanje imuniteta biljaka.

Jun je vreme za drugu prihranu

Biljke koje su posađene u maju i krenule su u intenzivan rast u junu troše hraniva brže nego ikad. Prihrana u ovom periodu direktno utiče na veličinu i kvalitet prinosa.

Za paradajz, papriku i patlidžan, prihrana azotom u fazi pred cvetanje ili tokom zametanja prvih plodova daje odlične rezultate. Nemojte preterivati sa azotom posle zametanja plodova jer ćete dobiti bujnu zelenu biljku sa malo plodova.

Kompostni čaj ili razblažena mokraća (1:10 sa vodom) su jeftine i efikasne organske alternative. Posle svake prihrane obavezno zalijte biljke kako bi se hraniva unesla u zonu korena. Zatim lagano okopajte da se zemlja rastvori i hraniva ravnomerno rasporede.

Biljke koje pokazuju žućenje listova pri osnovi najčešće pate od nedostatka azota. Tamnoljubičasta boja listova i stabljike ukazuje na nedostatak fosfora.