Raštan: šta je, kako se seje i gaji

Raštan je stari lisnati kupus koji ne pravi glavicu. Raste kao visoka biljka sa krupnim, tamnozelenim listovima, koji se beru jedan po jedan od leta do proleća. Ne smeta mu mraz, naprotiv: posle prvih mrazeva listovi postaju slađi. Zato je raštan često jedino sveže povrće u zimskoj bašti.

U ovom vodiču je šta je raštan, kada se seje i kako se gaji, kako se bere da daje listove celu zimu i kako se sprema.

Šta je raštan

Raštan je biljka iz porodice kupusa, iste vrste kao kupus, kelj, keleraba i karfiol. Za razliku od kupusa, ne zavija glavicu, već pravi uspravno stablo, koje do kraja sezone može da naraste i do metar visine, sa krupnim listovima po celoj dužini. Listovi su glatki i ravni, slični listovima kupusa.

Raštan je tradicionalna balkanska biljka, koja se vekovima gaji naročito u Crnoj Gori, Hercegovini i Dalmaciji, gde se zove i raštika. U tim krajevima ga ima u skoro svakoj bašti, jer se bere preko cele zime.

Seme raštana stare sorte možete naći u našoj ponudi: Raštan – stara sorta. Ima velike, tamnozelene listove, otporan je na niske temperature i lak za uzgoj, pa je dobar i za početnike.

Raštan, kelj ili blitva: koja je razlika

• Raštan je kupusnjača sa velikim, glatkim listovima i visokim stablom. Ukusom podseća na kupus, a posle mraza je slađi.
• Kelj (lisnati kelj) je takođe kupusnjača bez glavice, ali ima naborane ili kovrdžave listove. Gaji se i bere slično kao raštan (sorte su u kategoriji Kelj i prokelj).
• Blitva nije kupusnjača, već srodnik cvekle. Ima mesnate drške i blaži ukus i uglavnom ne podnosi jaku zimu kao raštan (sorte su u kategoriji Spanać i blitva).

Kada se seje raštan

• Prolećna setva: rasad u martu i aprilu, sadnja napolje u aprilu i maju. Listovi se beru od leta, a biljka nastavlja da daje sve do zime.
• Letnja setva: u junu i julu, sadnja napolje u julu i avgustu. Ovo je glavna setva raštana, jer biljke uđu u jesen snažne i daju listove preko cele zime.

Ko želi raštan samo za zimu, neka seje u junu i julu. Šta se još sadi u ovo vreme, pogledajte u tekstu Šta saditi u kasno leto i jesen i u setvenom kalendaru.

Setva i rasad

Raštan se najčešće gaji preko rasada, ali se može sejati i direktno u baštu.

1. Seme sejte u setvenice, čašice ili u leju za rasad, na dubinu 1–1,5 cm. Niče za 5–10 dana.
2. Kad biljke dobiju prvi pravi list, presadite ih u pojedinačne čašice ili proredite na nekoliko centimetara.
3. Rasad je spreman za sadnju za pet do šest nedelja, kad ima četiri do šest listova.
4. Leti rasad držite u polusenci i redovno zalivajte, jer brzo strada od vrućine i suše.

Više o pravljenju rasada pročitajte u tekstovima Kako napraviti rasad i Očvršćavanje rasada.

Pri direktnoj setvi seme sejte u redove, retko, i biljke kasnije proredite na 40–50 cm. Iščupane mlade biljke možete skuvati kao zelje.

Sadnja i razmak

• Raštan je krupna biljka, pa mu ostavite dovoljno mesta: 50–60 cm između redova i 40–50 cm u redu.
• Sadite ga na sunčano mesto, u plodnu i duboku zemlju nađubrenu zrelim kompostom (više u tekstu Kako napraviti kompost).
• Rasad posadite malo dublje nego što je rastao, do prvih listova, i dobro zalijte. Leti sadite predveče ili po oblačnom vremenu.
• Kad biljke porastu, zagrnite ih zemljom oko stabla, da ih vetar ne obori.

Kao i ostale kupusnjače, raštan ne sadite tamo gde su prethodne tri godine rasli kupus, kelj, keleraba, brokoli ili karfiol. Dobro raste pored luka, salate i cvekle (više u tekstu Koje povrće se sadi jedno pored drugog).

Nega i štetočine kupusnjača

• Zalivanje. Redovno, naročito posle sadnje i preko leta. U suši listovi postaju tvrdi. Malč čuva vlagu (više u tekstu Malčiranje povrća).
• Prihrana. Raštan se gaji zbog listova i dugo raste, pa mu prija prihrana kompostom sredinom leta.
• Okopavanje. Plitko, dok su biljke male, a zatim zagrtanje.

Raštan napadaju iste štetočine kao kupus:

• buvači, koji prave sitne rupice na listovima mladih biljaka;
• kupusar, gusenica kupusnog belog leptira, koja izgriza listove;
• lisne vaši i bele mušice na naličju listova (više u tekstovima Biljne vaši: kako ih se rešiti i Bele mušice: kako ih suzbiti).

Mlade biljke zaštitite agrotekstilom ili gustom mrežom odmah posle sadnje. Naličje listova pregledajte jednom nedeljno i uklanjajte jaja i gusenice. Više o štetočinama i bolestima kupusnjača pročitajte u tekstu Kako gajiti kupus.

Berba list po list i posle mraza

• Prve listove berite kad biljka ima osam do deset razvijenih listova, obično dva meseca posle sadnje.
• Berite od dna ka vrhu: otkidajte donje, razvijene listove, a vrh biljke ostavite, jer iz njega stalno rastu novi.
• Odjednom ne skidajte više od trećine listova sa jedne biljke.
• Najukusniji je posle prvih mrazeva, kad listovi postanu slađi. Bere se i po snegu, preko cele zime.

U proleće druge godine raštan izbaci cvetno stablo. Mladi cvetni izdanci, pre nego što se cvetovi otvore, jedu se kao brokoli. Ako želite sopstveno seme, ostavite nekoliko najlepših biljaka da procvetaju. Raštan se ukršta sa kupusom, keljom, kelerabom, brokolijem i karfiolom, pa oni ne smeju da cvetaju u isto vreme u blizini.

Raštan u kuhinji

Raštan se sprema slično kao kupus ili zelje. Najpoznatiji je kuvan sa suvim mesom i krompirom, kako se sprema u Crnoj Gori i Hercegovini. Koristi se i za čorbe i variva, a krupni listovi su odlični za sarmu. Pre kuvanja izvadite tvrdo srednje rebro iz starijih listova.

Česta pitanja