Kelj: sorte (toskanski, sibirski, crveni) i uzgoj do duboko u zimu

Lisnati kelj je kupusnjača koja ne pravi glavicu. Gaji se zbog listova, koji se beru postepeno, od leta pa sve do duboko u zimu. Podnosi jake mrazeve, a posle mraza su mu listovi slađi. Zato je jedno od retkih povrća koje se u bašti bere i u decembru i januaru.

U ovom vodiču su sorte kelja iz naše ponude, kada i kako ga sejati, kako ga negovati i kako ga brati da rađa što duže.

Lisnati kelj, kelj glavičar i kelj pupčar

Reč „kelj“ se kod nas koristi za tri različite biljke, pa je dobro da ih razlikujemo:

• Lisnati kelj (na engleskom „kale“) ne pravi glavicu. Ima uspravno stablo i krupne, kovrdžave ili duge listove koji se beru jedan po jedan. O njemu je ovaj vodič.
• Kelj glavičar, ili kovrdžavi kupus, pravi glavicu sa naboranim listovima i gaji se kao kupus. U našoj ponudi je to Kupus kovrdžavi Ormskirk, stara engleska sorta otporna na zimu.
• Kelj pupčar je prokelj, koji pravi male glavice duž stabla.

Sorte kelja iz naše ponude

• Nero di Toscana (toskanski kelj) je stara italijanska sorta s početka 1800-ih godina. Ima duge, tamne listove. Kako raste, donji listovi se beru, a novi rastu na vrhu, pa biljka dobija dugačko stablo. Za berbu je spremna za oko 60 dana.
• Sibirski (zimski) je sorta poreklom iz Rusije. Niži je od ostalih, ali mnogo bolje podnosi hladnoću i može da se bere tokom cele zime.
• Ruski crveni je stara sorta iz Rusije. Stabljika mu menja boju, naročito u hladnoj zimi.
• Scarlet je kelj neobične boje. Sazreva za oko 65 dana i bere se od septembra do prvih mrazeva.
• Patuljasti Borecole zeleni je niska sorta, do 60 cm, sa kovrdžavim tamnozelenim listovima. Mladi listovi se mogu jesti i sirovi, a stariji se najčešće kuvaju.

Za berbu tokom zime najsigurniji je Sibirski. Za dugu berbu od leta do jeseni dobar izbor su Nero di Toscana i Scarlet, a za manju baštu Patuljasti Borecole. Sve sorte su u kategoriji Kelj i prokelj.

Kada se seje kelj

• Za berbu od leta: rasad sejte u martu i aprilu, a presadite ga krajem aprila i u maju.
• Za berbu u jesen i zimu: rasad sejte u maju i junu, a presadite ga u junu i julu. Ovo je najvažniji rok, jer kelj daje najbolje listove na hladnoći.

Kelj se može sejati i direktno u baštu, u redove, pa se biljke kasnije prorede na potreban razmak. Šta se još seje za jesensku berbu, pročitajte u tekstu Šta saditi u kasno leto i jesen, a rokove za ostalo povrće u setvenom kalendaru.

Setva rasada i sadnja

1. Seme sejte na dubinu oko 1 cm, u setvene ploče, saksije ili na leju. Klija za 5–10 dana.
2. Rasadu dajte dosta svetla, a pre sadnje ga postepeno kalite (više u tekstovima Kako napraviti rasad i Očvršćavanje rasada).
3. Posle pet do šest nedelja, kad ima četiri do šest listova, rasad presadite na 40–60 cm u redu i 50–70 cm između redova. Niske sorte mogu gušće, visoke ređe.
4. Sadite nešto dublje nego što je rasad rastao, do prvih listova, i zemlju oko biljke dobro sabijte. Posle sadnje obilno zalijte.

Kelju odgovara sunčano ili blago polusenovito mesto i plodno zemljište bogato humusom, koje drži vlagu. Kao i druge kupusnjače, voli neutralnu do blago baznu zemlju. Pre sadnje zemlju nađubrite zrelim stajnjakom ili kompostom.

Nega

• Zalivanje. Redovno, naročito leti. U suši listovi postaju tvrdi i gorki. Malč čuva vlagu (više u tekstu Malčiranje povrća).
• Prihrana. Kelj se gaji zbog listova, pa mu prija prihrana zrelim kompostom ili organskim đubrivom sredinom leta.
• Okopavanje i zagrtanje. Plitko okopavajte, a visoke biljke zagrnite. U vetrovitim baštama visoke sorte vežite za kočić.

Štetočine i bolesti

Kelj napadaju iste štetočine kao kupus: gusenice kupusara, buvači na mladim biljkama, kupusna lisna vaš i bele mušice. Najsigurnija zaštita je mreža protiv insekata postavljena odmah posle sadnje. Više u tekstovima Biljne vaši i Bele mušice.

Kelj ne sadite tamo gde su prethodne tri do četiri godine rasle kupusnjače: kupus, prokelj, karfiol, brokoli ili keleraba. Tako izbegavate bolesti korena, poput kile kupusa. Više o kupusnjačama pročitajte u tekstu Kako gajiti kupus.

Berba list po list

• Počnite da berete kad biljka ima osam do deset razvijenih listova.
• Berite donje, spoljne listove, a vrh biljke ostavite, jer iz njega rastu novi listovi.
• Odjednom ne skidajte više od trećine listova sa jedne biljke.
• Mladi, nežni listovi su dobri za salatu, a krupniji za kuvanje, čorbe i pečenje.
• Berite redovno. Što više berete, biljka više novih listova pravi.

Ubrani listovi u frižideru traju nekoliko dana. Za duže čuvanje ih blanširajte i zamrznite.

Kelj preko zime

Lisnati kelj dobro podnosi mraz, a sorte poput Sibirskog i Ruskog crvenog beru se tokom cele zime. Posle mraza listovi su slađi, jer biljka na hladnoći deo skroba pretvara u šećer. U veoma oštrim zimama biljke možete prekriti agrotekstilom.

Kelj je dvogodišnja biljka. U proleće druge godine daje mlade izdanke sa pupoljcima, koji su jestivi i spremaju se kao brokoli. Posle toga biljka cveta i pravi seme.

Česta pitanja