Grašak: sorte, rana prolećna setva i berba

Grašak je prvo povrće koje se u proleće seje u baštu. Ne smeta mu hladna zemlja ni slabiji mraz, ali ne voli vrućinu, pa je rana setva najvažniji korak do dobrog roda. Posejan krajem februara ili u martu, daje slatka zrna i mahune već od kraja maja.

U ovom vodiču je sve o gajenju graška: po čemu se razlikuju grašak za zrno i šećerac, kada i kako ga sejati, kada mu treba oslonac, kako ga zaštititi i kada brati.

Grašak za zrno i grašak šećerac

• Grašak za zrno se gaji zbog zelenih zrna, koja se ljušte iz mahune. Mahuna iznutra ima tvrdu opnu i ne jede se.
• Grašak šećerac (mahunar, snežni grašak) ima pljosnate mahune bez tvrde opne. Beru se mlade i jedu cele, sveže ili kratko kuvane, pre nego što se zrna u njima razviju.

Oba tipa se seju i gaje isto. Razlikuju se po vremenu i načinu berbe.

Sorte graška iz naše ponude

• Slatki mahunar – Šećerac je snežni grašak koji daje visok prinos hrskavih, slatkih mahuna dugih do 10 cm. Otporan je na bolesti, posebno na pepelnicu. Biljka je visoka oko 90 cm, kompaktna, ali obilno rađa. Mahune su blagog ukusa i jedu se sveže ili kuvane.
• Sedmerac je otporna sorta koja uspeva u različitim uslovima. Ime je dobila po tome što u mahuni uglavnom ima sedam zrna. Biljka je visoka 50–60 cm, pa se može gajiti sa osloncem ili bez njega. Odličan je za ranu prolećnu setvu, brzo sazreva i daje visok prinos. Seme nije hibrid i nije hemijski tretirano.

Obe sorte su u kategoriji Mahunarke, zajedno sa pasuljem, boranijom i bobom.

Kada se seje grašak

Grašak klija već na hladnoj zemlji, a mlade biljke podnose slabije mrazeve. Zato se seje krajem februara i u martu, čim se zemlja prosuši toliko da može da se obradi. Što ranije posejete, biljke će pre procvetati i manje će ih pogoditi vrućina, pepelnica i štetočine.

Grašak na vrućini slabo cveta i zameće mahune. Zato je kasna setva, krajem aprila i u maju, obično slabog roda. Šta se još seje u isto vreme, pogledajte u tekstu Šta sejati u martu i u setvenom kalendaru.

Kako se seje grašak

1. Seme potopite u vodu nekoliko sati pre setve, najduže preko noći. Niknuće brže i ujednačenije.
2. Napravite brazdice duboke 3–5 cm. U lakšoj zemlji sejte dublje, u težoj pliće.
3. Seme rasporedite na 3–5 cm u redu. Između redova ostavite 30–50 cm. Za više sorte praktičan je dvored: dva reda na 15–20 cm, a mreža za oslonac između njih.
4. Zatrpajte, lagano sabijte zemlju i zalijte ako je suvo.

Grašak niče za jednu do tri nedelje. Ptice rado čeprkaju posejan grašak, pa leju do nicanja možete prekriti mrežom ili agrotekstilom. Ako niste sigurni u staro seme, proverite ga unapred (kako, pročitajte u tekstu Kako se proverava klijavost semena pre setve).

Oslonac i nega

• Oslonac. Grašak se kači viticama. Niske sorte, poput Sedmerca, mogu i bez oslonca, ali rod je čistiji i lakše se bere ako se oslone na nisku mrežu ili granje. Više sorte, poput Slatkog mahunara od oko 90 cm, postavite uz mrežu ili kanap razapet između pritki. Oslonac postavite pri setvi ili odmah posle nicanja, dok biljke nisu polegle.
• Okopavanje i zagrtanje. Plitko okopavajte dok su biljke male, a kad dostignu 10–15 cm, malo ih zagrnite.
• Zalivanje. U proleće u zemlji obično ima dovoljno vlage. Najvažnije je da grašak ne oskudeva u vodi kad cveta i kad se mahune nalivaju. Malč čuva vlagu (više u tekstu Malčiranje povrća).
• Đubrenje. Grašak ne treba mnogo đubriva. Kao i druge mahunarke, uz pomoć bakterija na korenu sam vezuje azot iz vazduha. Svež stajnjak i mnogo azota daju bujno lišće i manje mahuna.

Štetočine i bolesti

• Pepelnica: beli prah na listovima, najčešće krajem proleća i leti, na vrućini. Rana setva je najbolja zaštita, a sorta Slatki mahunar je otporna na pepelnicu. Više u tekstu Gljivične bolesti bašte.
• Graškov žižak i graškov savijač: larve se razvijaju u zrnu, pa je ono izbušeno ili crvljivo. Ranije posejan grašak manje strada. Za setvu birajte zdravo, neoštećeno seme.
• Lisne vaši na vrhovima biljaka (više u tekstu Biljne vaši: kako ih se rešiti).
• Puževi na mladim biljkama (više u tekstu Kako se rešiti puževa u bašti).
• U hladnoj i mokroj zemlji seme može da istruli pre nicanja. Ne sejte u zabarenu zemlju.

Berba graška

• Grašak za zrno berite kad su mahune pune i sjajno zelene, a zrna u njima još mekana i slatka. Kad mahune počnu da žute i postanu hrapave, zrna su već brašnjava.
• Šećerac berite dok su mahune ravne i mlade, dugačke 6–10 cm, pre nego što se zrna u njima jasno ocrtaju.
• Berite redovno, svakih dva do tri dana. Što češće berete, biljka duže rađa.
• Posle berbe šećer u grašku brzo prelazi u skrob, pa ga što pre pripremite, ohladite ili zamrznite. Oljušten i blanširan grašak se odlično zamrzava.

Od setve do prve berbe obično prođe dva do tri meseca, zavisno od sorte i vremena.

Šta se sadi pored graška

Dobri susedi grašku su šargarepa, rotkvica, krastavac, salata, spanać i kukuruz. Ne sejte ga uz crni i beli luk i praziluk. Više kombinacija pročitajte u tekstu Koje povrće se sadi jedno pored drugog.

Posle berbe biljke isecite pri zemlji, a koren ostavite u zemlji: ostaje azot za sledeći usev, pa je grašak dobar predusev za kupus, kelj, prokelj, paradajz i papriku. Grašak i druge mahunarke, poput pasulja i boba, ne sejte na istu leju četiri do pet godina, jer grašak teško podnosi da raste posle sebe.

Seme graška za sledeću godinu

Grašak se oprašuje sam, još pre nego što se cvet otvori, pa se sorte retko ukrštaju. Zato je seme graška lako sačuvati. Na nekoliko najzdravijih biljaka ostavite mahune da se potpuno osuše i požute. Oljuštite zrna, dosušite ih i čuvajte u papirnim kesama ili teglama, na suvom i hladnom mestu.

Česta pitanja