Bob: kada se seje, kako se gaji i kada se bere

Bob je jedna od najstarijih gajenih mahunarki i jedna od retkih koja voli hladno vreme. Seje se rano, kad za pasulj još ni ne pomišljamo, a u toplijim krajevima čak i u jesen. Ako ga posejete na vreme, beraćete sočna zelena zrna već početkom leta, a zemlju posle njega ostavićete bogatiju azotom.

U ovom vodiču su sve faze: kada i kako sejati bob, koliki razmak ostaviti, kako ga negovati i zaštititi od crne vaši i kada brati zelena i suva zrna.

Šta je bob i po čemu se razlikuje od pasulja

Bob (Vicia faba) je jednogodišnja mahunarka uspravnog, četvrtastog stabla, sa krupnim, mesnatim mahunama u kojima je nekoliko pljosnatih zrna. U pojedinim krajevima ga zovu „bob pasulj“ ili „grah bob“, ali to je druga biljka od pasulja.

Razlike koje su važne u bašti:

• Bob potiče iz Starog sveta i gaji se hiljadama godina, a pasulj je u Evropu stigao iz Amerike.
• Bob podnosi hladnoću i seje se rano. Pasulj ne podnosi mraz i seje se tek kad mrazevi prođu.
• Bob se ne penje. Visokim sortama treba samo oslonac protiv vetra.
• Na velikoj vrućini bob slabo zameće mahune, pa je rana setva ključ dobrog roda.

Bob Exhibition iz naše ponude

Naš bob je stara sorta Exhibition, laka za gajenje i otporna. Ima krupne mahune sa pet do osam krupnih zrna. Biljka naraste do oko 130 cm, pa joj od početka treba oslonac od kočića i kanapa ili špalir; više o tome u delu o nezi.

Seme boba možete poručiti na stranici Bob Exhibition – seme stare sorte. Grašak, pasulj i boranija su u kategoriji Mahunarke.

Kada se seje bob

Bob klija već na niskim temperaturama, a mlade biljke podnose slabije mrazeve. Zato se seje među prvim povrćem u sezoni.

• Kontinentalni deo Srbije: krajem februara i u martu, čim se zemlja prosuši toliko da može da se obradi. Što ranije posejete, biljke će pre procvetati, a manje će im smetati letnje vrućine i crna vaš.
• Topliji krajevi (jug, primorje, Hercegovina): bob se može sejati i u oktobru i novembru. Biljke prezime niske i čvrste i daju najraniju berbu. U hladnijim krajevima jesenja setva je rizična, jer jaki mrazevi bez snežnog pokrivača mogu da unište mlade biljke.

Kasna prolećna setva, krajem aprila i u maju, najčešće daje slab rod, jer biljke cvetaju na vrućini. Šta se još seje u isto vreme, pogledajte u našem setvenom kalendaru.

Zemljište i mesto

Bob voli sunčano mesto i rastresito, ocedito zemljište. Ne podnosi zemlju u kojoj se zadržava voda, a na jako kiselom zemljištu slabo raste. Najbolje mu odgovara blago kisela do blago bazna zemlja. Kako da proverite svoju zemlju, pročitajte u tekstu Provera kvaliteta zemljišta i pH vrednost.

Bobu ne treba mnogo đubriva. Kao i druge mahunarke, uz pomoć kvržičnih bakterija na korenu sam vezuje azot iz vazduha. Dovoljna je zemlja koja je za prethodni usev đubrena zrelim stajnjakom ili kompostom. Svež stajnjak i mnogo azota daju bujno lišće i manje mahuna.

Kako se seje bob: dubina i razmak

1. Seme potopite u mlaku vodu 12–24 sata pre setve. Niknuće brže i ujednačenije.
2. Sejte na dubinu 5–7 cm. U lakšoj, peskovitoj zemlji sejte bliže 7 cm.
3. U redu ostavite 15–20 cm između semena, a između redova 45–60 cm. Praktičan raspored su dvoredne trake: dva reda na 25–30 cm, a između traka staza od oko 60 cm.
4. Posle setve zemlju lagano utisnite i zalijte ako je suvo.

Bob niče za jednu do tri nedelje, sporije što je zemlja hladnija. Posejte nekoliko semena viška na kraju reda; njima ćete popuniti mesta gde seme nije niklo ili su ga pojeli ptice i miševi.

Nega: plevljenje, zagrtanje, oslonac i zalivanje

• Plevljenje i okopavanje. Dok su biljke male, korov im lako oduzme vlagu i svetlo. Okopavajte plitko, da ne oštetite koren.
• Zagrtanje. Kad biljke dostignu 15–20 cm, zagrnite ih zemljom. Stabljika je tako stabilnija.
• Oslonac. Vetar i kiša lako polegnu visoke sorte. Pobodite kočiće na krajevima reda i zategnite kanap ili žicu sa obe strane biljaka. Sorta Exhibition naraste do oko 130 cm, pa joj oslonac postavite odmah posle nicanja.
• Zalivanje. U proleće u zemlji obično ima dovoljno vlage. Najvažnije je da bob ne oskudeva u vodi kad cveta i kad se mahune nalivaju. Zalivajte ređe i obilnije, u podnožje biljke, a ne po listu. Sloj malča čuva vlagu; više o tome u tekstu Malčiranje povrća.

Zakidanje vrhova i crna vaš

Kad biljka procveta i na donjem delu stabla se zametnu prve mahune, otkinite vrh stabla, oko 5–10 cm. Biljka tada usmerava snagu u mahune, a vi uklanjate najmekši deo, na kome se crna vaš prvo nastanjuje. Mladi vrhovi su jestivi i spremaju se kao spanać.

Crna vaš pravi guste kolonije na vrhovima i naličju mladih listova i najčešća je nevolja u gajenju boba. Šta pomaže:

• rana setva, jer biljke procvetaju pre nego što se vaši namnože;
• zakidanje napadnutih vrhova;
• jak mlaz vode ili prskanje sapunicom kad su kolonije male;
• bubamare i drugi prirodni neprijatelji vaši, zato izbegavajte jaka hemijska sredstva;
• preparati na bazi neem ulja (više u tekstu Neem ulje: bio zaštita u baštovanstvu).

Više o suzbijanju vaši pročitajte u tekstu Biljne vaši: kako ih se rešiti.

Bolesti boba

U vlažnom i hladnom proleću na listovima se mogu pojaviti sitne čokoladno smeđe pege (čokoladna pegavost), a kasnije u sezoni rđasti jastučići (rđa). Najbolja zaštita je prevencija: dovoljan razmak između biljaka da se lišće brzo suši, zalivanje u podnožje, uklanjanje obolelog lišća i plodored. Više o tome u tekstu Gljivične bolesti bašte.

Berba: mlade mahune, zelena i suva zrna

• Mlade mahune. Dok su kraće od oko 8 cm i zrna u njima tek zametnuta, mogu se brati i spremati cele, kao boranija.
• Zelena zrna. Berite kad su mahune nabrekle i zelene, a zrna u njima sočna. Dobar znak je ožiljak na zrnu, mesto gde je zrno vezano za mahunu: dok je svetao ili zelen, zrno je mlado i slatko; kad pocrni, zrno je starije i brašnjavije. Berite redovno, odozdo nagore, jer tako biljka duže rađa.
• Suvo zrno. Mahune ostavite na biljci dok ne pocrne i ne osuše se. Berite ih po suvom vremenu i dosušite u hladu, na promajnom mestu.

Posle prolećne setve zelena zrna se obično beru tri do četiri meseca kasnije, zavisno od sorte i vremena.

Napomena: osobe sa nasleđenim nedostatkom enzima G6PD (favizam) ne smeju da jedu bob.

Bob u plodoredu i susedi u bašti

Posle berbe biljke isecite pri zemlji, a koren ostavite u zemlji. Kvržice na korenu ostavljaju azot sledećem usevu, pa je bob dobar predusev za kupus, kelj, paradajz i papriku. Bob i druge mahunarke ne sejte na istu leju tri do četiri godine.

Dobri susedi bobu su krompir, spanać, salata i šargarepa. Ne sejte ga uz crni i beli luk i praziluk. Više kombinacija u tekstu Koje povrće se sadi jedno pored drugog.

Kako sačuvati seme boba za sledeću godinu

Bob se uglavnom oprašuje sam, ali ga pčele i bumbari rado posećuju i mogu da ukrste različite sorte. Ako gajite više sorti boba, razdvojite ih što više ili seme čuvajte samo od jedne.

Za seme ostavite nekoliko najzdravijih i najrodnijih biljaka i sa njih ne berite zelena zrna. Kad mahune potpuno pocrne i osuše se, oljuštite zrna, dosušite ih i čuvajte u papirnim kesama ili teglama na suvom i hladnom mestu. Sorta koja nije hibrid daje iz sačuvanog semena iste biljke, pa seme možete obnavljati iz godine u godinu.

Česta pitanja