Prokelj: od rasada do zimske berbe

Prokelj je jedno od retkih povrća koje se iz bašte bere usred zime. Seje se u proleće, raste celo leto, a male glavice se beru od jeseni pa sve do proleća. Najukusniji je posle prvih mrazeva. Za razliku od kupusa, ne pravi jednu glavicu, nego desetine malih duž celog stabla.

Prokelju treba više vremena i prostora nego većini povrća, ali zauzvrat daje sveže povrće u mesecima kada bašta inače miruje. U ovom vodiču je sve od setve rasada do zimske berbe.

Kako raste prokelj

Prokelj, koji se zove i kelj pupčar, je kupusnjača sa uspravnim stablom visine 60–100 cm. U pazuhu svakog lista razvija se po jedna mala glavica, veličine oraha. Glavice sazrevaju odozdo nagore, pa se beru postepeno, nedeljama.

Prokelj ima dugu vegetaciju: od setve do prve berbe prođe tri do šest meseci, zavisno od sorte. Najbolje glavice se formiraju kad noći u jesen zahlade. Leti, na vrućini, glavice ostaju rastresite.

Sorte prokelja iz naše ponude

• Long Island je stara sorta iz 1890. godine. Za berbu je spremna za oko 100 dana. Otporna je na zimu, ukusna i daje odličan prinos.
• Evesham je stara sorta iz Engleske. Može da se seje i za letnju i za zimsku berbu. Glavice su ujednačene, srednje veličine, a sorta obilno rađa.
• Darkmar je poznata engleska sorta. Biljka raste do oko 75 cm, dugo rađa, a glavice su slatke.

Za raniju berbu izaberite Evesham. Za berbu preko zime dobar izbor su Long Island, koja je otporna na zimu, i Darkmar, koja dugo rađa. Sve sorte su u kategoriji Kelj i prokelj.

Kada se seje prokelj

• Za jesensku i zimsku berbu: seme za rasad sejte u aprilu i početkom maja. Ovo je glavni rok za našu klimu.
• Za raniju berbu, krajem leta i početkom jeseni: rasad sejte u martu, u zaštićenom prostoru. Za ovaj rok odgovara sorta Evesham.

Ne kasnite sa setvom. Prokelj posejan u junu do jeseni ne stigne da se razvije, pa su glavice sitne. Šta se još seje u isto vreme, pogledajte u našem setvenom kalendaru.

Setva za rasad

1. Seme sejte na dubinu oko 1 cm, u setvene ploče, saksije ili na leju u bašti kad se zemlja zagreje.
2. Držite supstrat vlažnim. Seme klija za 5–10 dana.
3. Kad iznikne, rasadu dajte što više svetla, da se ne izduži. Ako je posejan gusto, pikirajte ga.
4. Nedelju do dve pre sadnje rasad kalite, tako što ga danju iznosite napolje.

Rasad je spreman za presađivanje za pet do šest nedelja, kad ima 4–6 pravih listova. Više o tome u tekstovima Kako napraviti rasad, Pikiranje rasada i Očvršćavanje rasada.

Sadnja u baštu i razmak

Prokelj voli sunčano mesto i duboko, plodno zemljište bogato humusom, koje dobro drži vlagu. Kao i drugim kupusnjačama, odgovara mu neutralna do blago bazna zemlja; na kiseloj zemlji češće se javlja kila kupusa. Kako da proverite zemlju, pročitajte u tekstu Provera kvaliteta zemljišta i pH vrednost. Pre sadnje zemlju nađubrite zrelim stajnjakom ili kompostom.

• Razmak: 50–60 cm u redu i 60–75 cm između redova. Prokelj je velika biljka; gusto posađen daje sitne glavice i lakše oboli.
• Dubina: rasad sadite nešto dublje nego što je rastao, do prvih listova.
• Čvrsta zemlja: zemlju oko biljke dobro sabijte. U rastresitoj zemlji biljka se klati, a glavice ostaju rastresite.
• Posle sadnje obilno zalijte.

Nega preko leta

• Zalivanje. Redovno i obilno, naročito u julu i avgustu. U suši rast staje, a glavice kasnije budu sitne. Sloj malča čuva vlagu; više u tekstu Malčiranje povrća.
• Okopavanje i zagrtanje. Okopavajte plitko, a kad biljke porastu, zagrnite stablo zemljom. U vetrovitim baštama visoke biljke vežite za kočić.
• Prihrana. Umereno. Previše azota daje bujne listove i rastresite glavice.
• Donji listovi. Požutele donje listove uklanjajte. Biljka je tako provetrenija, a glavice se lakše beru.

Zakidanje vrha: kada i zašto

Krajem leta ili početkom jeseni, kada su donje glavice velike oko 1 cm, možete otkinuti vrh biljke, rozetu listova na vrhu stabla. Biljka tada prestaje da raste u visinu, a snagu usmerava u glavice, koje se nalivaju ujednačenije i sazrevaju u isto vreme.

Zakidanje je korisno ako želite da oberete sve odjednom, na primer za zamrzavanje. Ako želite da berete postepeno kroz zimu, vrh ne dirajte. Odsečeni vrh je jestiv i sprema se kao kelj.

Štetočine i bolesti

Prokelj napadaju iste štetočine kao kupus:

• gusenice kupusara (kupusnog belca): pregledajte naličje listova i uklanjajte jaja i gusenice; mreža protiv insekata najsigurnije štiti biljke;
• buvači na mladim biljkama, odmah posle sadnje;
• kupusna lisna vaš i bele mušice, naročito krajem leta (više u tekstovima Biljne vaši i Bele mušice);
• kila kupusa, bolest korena koja je češća na kiseloj i vlažnoj zemlji.

Najvažnija prevencija je plodored. Prokelj ne sadite tamo gde su prethodne tri do četiri godine bile kupusnjače: kupus, kelj, karfiol, brokoli ili keleraba. Dobar predusev su mahunarke, na primer grašak ili bob. Više o kupusnjačama pročitajte u tekstu Kako gajiti kupus.

Berba prokelja posle mraza

• Prve glavice se obično beru od oktobra, a berba traje kroz celu zimu.
• Berite odozdo nagore, kad su glavice čvrste i velike 2–4 cm. Otkinite ih pokretom nadole ili isecite nožem.
• Prokelj dobro podnosi mrazeve. Posle prvih mrazeva glavice su slađe, jer biljka na hladnoći deo skroba pretvara u šećer.
• Glavice koje počnu da se otvaraju ili žute oberite odmah; posle toga postaju rastresite i gorke.
• Pred jake mrazeve cela biljka može da se iščupa sa korenom i drži na hladnom mestu, u podrumu ili šupi. Glavice tako ostaju sveže još nekoliko nedelja.

Ubrane glavice u frižideru traju jednu do dve nedelje. Za duže čuvanje ih blanširajte i zamrznite.

Česta pitanja