Kako Napraviti Kompost i Kada se Koristi

TL;DR: Kompost je organska materija nastala razlaganjem biljnih ostataka, lišća i kuhinjskog otpada. Pravi se slaganjem zelenih i smeđih materijala u naizmeničnim slojevima, uz redovno mešanje i kontrolu vlage. Gotov je za 2 do 6 meseci, zavisno od metode. Koristi se u proleće pre sadnje, u jesen posle berbe i tokom sezone kao malč oko biljaka.

Svake jeseni milioni tona lišća, pokošene trave i ostaci povrća završe u đubretu. A upravo od tog materijala može da nastane najbolje đubrivo koje možete dati svojoj bašti, i to besplatno. Kompost nije komplikovan. Priroda ga pravi sama. Vi samo pomažete procesu da bude brži i efikasniji.

U ovom vodiču naučićete od čega se pravi kompost, kako da ga složite korak po korak, i kada i koliko da ga dodate u baštu. Saveti važe i za veliku seosku baštu i za manji vrt u gradu.

Šta je kompost i zašto je važan za baštu?

Kompost je tamna, mrvičasta materija bogata humusom koja nastaje kontrolisanim razlaganjem organskog otpada. Mikroorganizmi, gliste i gljivice zajedno razlažu biljne ostatke u supstancu punu hranljivih materija koju biljke lako usvajaju. Redovna upotreba komposta poboljšava strukturu tla, zadržava vlagu i smanjuje potrebu za veštačkim đubrivima.

Tlo bez organske materije postaje zbijeno, loše propusno i siromašno. Kompost to menja. On poboljšava čak i tešku, glinovistu zemlju tako što razbija zbijene slojeve i stvara prostor za korenov sistem. Biljke posađene u tlo bogato kompostom bolje podnose sušu, manje obolevaju i daju krupnije plodove.

Pored prednosti za baštu, kompostiranje smanjuje kućni organski otpad. Organski otpad čini oko 30% ukupnog kućnog otpada. Kompostiranjem taj materijal vraćate tamo gde mu je mesto, u zemlju.

Šta se stavlja u kompost, a šta nikako ne sme?

Uspešan kompost se pravi od dve vrste materijala: zelenih (bogatih azotom) i smeđih (bogatih ugljenikom). Smeđih treba biti otprilike duplo više od zelenih jer krupniji smeđi materijal pravi prostor za vazduh, bez kojeg mikroorganizmi ne mogu da rade. Previše zelenog materijala čini kompost kašastim i smrdljivim.

Šta ide u kompost (zeleni materijali)

• Ostaci voća i povrća iz kuhinje
• Pokošena trava i biljni ostaci iz bašte
• Kafa i čaj sa filterima
• Ljuske jaja (sitno zdrobljene)
• Sveže lišće i cvetovi

Šta ide u kompost (smeđi materijali)

• Suvo lišće
• Karton i novine pocepani na komade
• Slama i seno
• Drvena piljevina i sitne grančice
• Papirni ubrus i kutije od jaja

Šta nikako ne ide u kompost

• Meso, riba, kosti i mlečni proizvodi (privlače glodare i štetne bakterije)
• Kuvana hrana i masnoće
• Izmet kućnih ljubimaca
• Bolesne biljke ili korovi sa zrelim semenom
• Lišće oraha (sadrži juglon koji je toksičan za mnoge biljke)
• PVC ambalaža, stiropor, hemikalije, lekovi

Za kompostiranje, optimalan odnos ugljenika i azota u mešavini je između 25:1 i 30:1. To u praksi znači: na svaki sloj zelenog materijala ide dvostruko deblji sloj smeđeg.

Kako napraviti kompost korak po korak

Za pravljenje komposta nisu vam potrebni posebni alati ni veštine. Dovoljni su prostor, strpljenje i redovnost. Evo pet koraka koja vas vode od prve hrpe do gotovog đubriva.

Korak 1: Odaberite mesto i posudu

Kompostište postavite na polusenčno mesto, direktno na zemlju, ne na beton ili plastiku. Kontakt sa tlom je važan jer odatle dolaze gliste i mikroorganizmi koji ubrzavaju razlaganje. Lokacija treba da bude dostupna kolicima jer ćete kompost redovno donositi i odnositi.

Za posudu možete koristiti drveni sanduk od paleta sa prorezima između dasaka, plastični komposter sa poklopcem, ogradu od čelične žice ili jednostavno otvorenu hrpu u uglu bašte. Prosečna porodična bašta do 6 ari daje dovoljno materijala za kompostište do 4 kvadratna metra. Za manje bašte, komposter od jednog kubnog metra je sasvim dovoljan.

Korak 2: Napravite prvi sloj

Na dno stavite grubi smeđi materijal, grančice, slamu ili karton, debljine 10 do 15 cm. Ovaj sloj obezbeđuje drenažu i cirkulaciju vazduha od samog dna. Bez njega kompost se može začepiti i početi da truli umesto da se razlaže pravilno.

Korak 3: Slažite naizmenično zeleno i smeđe

Dodajte sloj zelenog materijala debljine 5 do 10 cm, zatim prelijte slojem smeđeg koji je dvostruko deblji. Blago navlažite svaki sloj. Ponovite dok hrpa ne dostigne visinu od oko jednog metra. Viša hrpa bolje zadržava toplotu, što ubrzava razlaganje.

Korak 4: Kontrolišite vlagu i mešajte

Kompost treba da bude vlažan kao isceđena spužva, ne mokar i ne suv. Proveravajte jednom nedeljno. Ako je presuv, zalijte. Ako je premoktar, dodajte suvi smeđi materijal.

Mešajte kompost svake dve nedelje. Redovno okretanje hrpe donosi kiseonik bakterijama i ubrzava ceo proces. Kad mešate, vodite računa da materijal sa dna dođe na vrh i obrnuto.

Korak 5: Pratite temperaturu i prepoznajte gotov kompost

Aktivna kompostna hrpa zagreva se na 50 do 70 stepeni Celzijusa u središtu. Ta temperatura ubija seme korova i uzročnike bolesti. Ako hrpa nije topla, dodajte više zelenog materijala ili je dobro premešajte.

Kompost je gotov kada je tamne, smeđe boje, ima mrvičastu teksturu i miriše na vlažnu šumu. Nema prepoznatljivih delova originalnog materijala. Uz redovno mešanje, kompost je spreman za 2 do 3 meseca. Bez mešanja, proces traje 6 do 12 meseci.

Kada se koristi kompost i u kojim količinama?

Kompost se primenjuje u proleće pre sadnje, u jesen posle berbe i tokom sezone kao malč oko biljaka. Standardna doza je 3 do 5 cm komposta raspoređenog po površini i unesenog na dubinu 10 do 15 cm, što je oko 15 do 25 litara po kvadratnom metru. Kod saksija i rasada, kompost se meša sa supstratom u omeru 1:3.

Proleće (mart do maj): Najvažniji termin. Unesite kompost u zemlju 2 do 4 nedelje pre sadnje. Pogledajte naš setveni kalendar da biste tačno znali kada šta sadi i kada je pravo vreme za pripremu tla.

Jesen (oktobar do novembar): Posle berbe rasporedite kompost po površini bašte. Tokom zime on se polako ugraduje u gornje slojeve tla. Do proleća, zemlja je mekša, bogatija i spremnija za novu sezonu.

Tokom sezone (malčiranje): Sloj komposta od 10 do 15 cm direktno prigušuje travu i korov bez kopanja. Koristite ga i kao malč debljine 3 do 5 cm oko biljaka. Malč zadržava vlagu, sprečava rast korova i postepeno hrani tlo kroz sezonu.

Zašto kompost posebno dolazi do izražaja kod starih sorti povrća

Stare sorte povrća ne traže intenzivnu mineralnu ishranu. One su se razvijale u uslovima živog, organskog tla i upravo u takvim uslovima daju pun ukus i prinos. Kompost ne ishranjuje samo biljku, on gradi ceo ekosistem u tlu, pun mikroorganizama, glista i hranljivih materija koje se polako otpuštaju kroz sezonu.

Kod starih sorti paradajza, na primer, razlika između ploda uzgojenog na mineralnom đubrivu i onog uzgojenog na kompostu je vidljiva već pri prvom zalogaju. Minerali daju brz rast, ali kompost daje ukus. To je razlog zašto se organska proizvodnja i stare sorte uvek pominju zajedno.

Kompost je i osnova dobre prihrane paradajza i ostalog povrća. Unet pre sadnje, on smanjuje ili u potpunosti eliminiše potrebu za dodatnom mineralnom prihranom tokom sezone.

Česti problemi pri kompostiranju i kako ih rešiti

Većina problema sa kompostom ima jednostavan uzrok i jednostavno rešenje. Ako nešto nije u redu, obično je to pitanje vlage, vazduha ili balansa materijala.

Ako ste tek počeli i niste sigurni da li kompost pravilno napreduje, pritisnite ga rukom. Treba da bude čvrst i vlažan, ali da ne curi voda. Ako curi, previše je mokar. Ako je sav raspadnut u prahu i lagan, presuv je.

Zaključak

Kompost je jedan od najstarijih i najefikasnijih načina da poboljšate tlo u svojoj bašti. Ne zahteva puno prostora, ne košta ništa i vraća hranljive materije tamo gde im je mesto, direktno u zemlju koja hrani vaše biljke.

Počnite sa malim kompostnim sandučetom, pratite vlagu i jednom u dve nedelje premešajte. Za nekoliko meseci imaćete tamno, mrvičasto đubrivo koje će vaše biljke primetiti od prvog dana sadnje. Pogledajte naš izbor semena povrća i isplanirajte sledeću sezonu s tlom koje je zaista zdravo.