Celer korenaš i rebraš: rasad, sadnja i nega

Celer je povrće za strpljive baštovane. Seme mu je sitno i sporo niče, rasad se pravi već krajem zime, a koren se vadi tek u jesen. Ipak, ako na početku sve uradite kako treba, dalje je gajenje jednostavno: celeru trebaju sunce, plodna zemlja i mnogo vode.

U ovom vodiču je sve što treba da znate: po čemu se razlikuju korenaš, rebraš i lišćar, kada i kako sejati seme za rasad, kada saditi celer u baštu i kako ga negovati do berbe.

Tri vrste celera: korenaš, rebraš i lišćar

• Celer korenaš pravi krupan, okrugao koren koji se koristi za supe, čorbe i salate i dobro se čuva preko zime. Kod nas se najviše gaji.
• Celer rebraš (stabljičar) ima duge, mesnate lisne drške, „rebra“, koje se jedu sveže ili kuvane. Koren mu je mali.
• Celer lišćar se gaji zbog lista, koji se koristi kao začin, slično peršunu.

Sve tri vrste se seju i gaje na sličan način. Razlike su u razmaku, nezi i vremenu berbe, i navedene su u nastavku.

Sorte celera iz naše ponude

• Praški gigant je celer korenaš, stara sorta predstavljena još 1871. godine. Koren ima hrskavo belo meso pikantne arome i dobro se čuva posle berbe.
• Juta je visok celer rebraš. Otporan je na bolesti i sporo prelazi u seme, pa se dugo bere. Ima odličnu aromu i ukus.
• Blanš je celer rebraš, stara sorta iz 1885. godine. Ime je dobila po tome što u toku jeseni počinje da bledi. Ima odličnu aromu i dobro se čuva posle berbe.

Sve sorte su u kategoriji Celer.

Kada se seje celer

Celer, a naročito korenaš, ima dugu vegetaciju: od setve do vađenja korena prođe pet do šest meseci. Zato se kod nas skoro uvek gaji preko rasada. Seme za rasad sejte krajem februara i u martu, na toplom i svetlom mestu u kući ili u zagrejanom plasteniku. Rasad tada stigne za sadnju u drugoj polovini aprila i u maju.

Direktna setva u baštu je moguća, ali retko uspe: seme dugo niče, a mladi celer sporo raste i lako ga uguši korov. Šta se još seje u ovo vreme, pogledajte u tekstu Šta sejati u martu i u setvenom kalendaru.

Setva za rasad: sitno seme i sporo nicanje

1. Seme potopite u mlaku vodu preko noći. Brže će i ujednačenije niknuti.
2. Napunite setvenu posudu finim, vlažnim supstratom i seme rasporedite po površini.
3. Seme samo lagano utisnite ili tek pospite tankim slojem supstrata. Celer klija na svetlu, pa ga ne zatrpavajte.
4. Posudu prekrijte providnom folijom ili poklopcem da supstrat ne bi presušio, i držite je na 18–22 °C.
5. Supstrat održavajte stalno vlažnim, prskanjem, a ne zalivanjem odozgo.

Seme niče za dve do tri nedelje, ponekad i duže. Ne gubite strpljenje i ne dozvolite da se supstrat osuši u tom periodu. Ako niste sigurni u seme, proverite ga unapred; kako, pročitajte u tekstu Kako se proverava klijavost semena pre setve.

Pikiranje i kaljenje rasada

Kad mladi celer dobije dva do tri prava lista, pikirajte ga u posebne čašice ili kontejnere. Rasadu dajte što više svetla, da se ne izduži. Više o tome u tekstovima Pikiranje rasada i Izdužen rasad.

Celer je osetljiv na hladnoću dok je mlad. Ako rasad duže vreme provede na temperaturama ispod oko 10 °C, biljka kasnije, umesto korena ili stabljika, izbaci cvetno stablo i pođe u seme. Zato rasad kalite postepeno i ne iznosite ga napolje preko noći dok su noći hladne. Kako se rasad kali, pročitajte u tekstu Očvršćavanje rasada.

Rasad je spreman za sadnju posle osam do deset nedelja, kad ima pet do šest listova.

Sadnja u baštu i razmak

Celer voli sunčano ili blago polusenovito mesto i duboko, plodno zemljište bogato humusom, koje dobro drži vlagu. Pre sadnje zemlju nađubrite zrelim stajnjakom ili kompostom. Celer troši mnogo hraniva, pa mu siromašna zemlja daje sitan i drvenast koren.

• Korenaš: 40–50 cm u redu, 50–60 cm između redova. Sadite ga plitko, tako da vrat korena, mesto odakle izlaze listovi, ostane u visini zemlje. Ako ga zatrpate, koren bude manji i obrastao bočnim žilama.
• Rebraš i lišćar: 30–40 cm u redu, 50–60 cm između redova. Rebraš možete posaditi u plitku brazdu, da ga kasnije lakše zagrnete.

Posle sadnje celer obilno zalijte.

Zalivanje, prihrana i nega

• Zalivanje. Celer je u prirodi biljka vlažnih staništa i traži mnogo vode celo leto. Zemlja ne sme da se isuši. U suši koren postaje drvenast i šupalj, a stabljike vlaknaste i gorke. Zalivajte u podnožje, a zemlju pokrijte malčem, koji čuva vlagu (više u tekstu Malčiranje povrća).
• Prihrana. Mesec dana posle sadnje i ponovo sredinom leta celer možete prihraniti zrelim kompostom ili organskim đubrivom.
• Okopavanje. Plitko, jer celer ima plitak koren.
• Korenaš krajem leta. Od avgusta skidajte donje, polegle listove i bočne korenčiće koji izbijaju pri vrhu korena, a zemlju oko korena malo razgrnite. Koren je tako glađi i krupniji. Korenaš ne zagrćite.
• Rebraš pred berbu. Dve do tri nedelje pre berbe stabljike zagrnite zemljom ili ih obmotajte kartonom ili papirom. Stabljike tako izblede i dobiju blaži ukus. Ovo nije obavezno, samo menja ukus.

Bolesti i štetočine

• Pegavost lista celera: sitne smeđe pege na listovima, najčešće u vlažnom i toplom vremenu. Pomaže zalivanje u podnožje, a ne po listu, dovoljan razmak između biljaka i uklanjanje obolelog lišća. Više u tekstu Gljivične bolesti bašte.
• Celerova muva: larve buše svetle hodnike kroz listove. Napadnute listove uklonite.
• Lisne vaši i puževi na mladim biljkama posle sadnje (više u tekstovima Biljne vaši i Kako se rešiti puževa u bašti).

Celer je iz iste porodice kao šargarepa, peršun i paškanat. Ne sadite ga tamo gde su ove kulture rasle prethodne tri godine. Celer se često sadi pored kupusa i praziluka; više o dobrim komšijama u bašti u tekstu Koje povrće se sadi jedno pored drugog.

Berba i čuvanje

• Lišćar se bere list po list, od leta do mraza.
• Rebraš se bere od kasnog leta, kad su stabljike dovoljno debele. Možete uzimati spoljne stabljike postepeno ili iseći celu biljku pri zemlji.
• Korenaš se vadi u oktobru i novembru, kad je koren dostigao punu veličinu, a pre jakih mrazeva. Slabe jesenje mrazeve podnosi.

Izvađen koren očistite od zemlje, odsecite listove dva do tri centimetra iznad korena i ne perite ga. U hladnom podrumu, zatrpan u vlažan pesak, koren se čuva nekoliko meseci. Listovi korenaša se mogu osušiti i koristiti kao začin.

Česta pitanja