Praziluk: setva, presađivanje i zimovanje u bašti

Praziluk je jedno od najzahvalnijih povrća za jesen i zimu. Seje se u proleće, presađuje početkom leta, a zimske sorte ostaju u bašti i beru se po potrebi sve do proleća, i kad padne sneg. Za lepo, dugo i belo stablo važna su dva koraka: duboka sadnja i zagrtanje.

U ovom vodiču je sve od setve rasada do zimske berbe: koje sorte izabrati, kada sejati, kako presaditi praziluk i kako ga sačuvati preko zime.

Letnji i zimski praziluk

Praziluk se po vremenu berbe deli na dve grupe:

• Letnji (rani) praziluk ima duže i tanje stablo i svetlije listove. Brže raste, bere se od kraja leta do jeseni i slabije podnosi mraz.
• Zimski (kasni) praziluk ima kraće i deblje stablo i tamnije, često plavozelene listove. Raste sporije, ali podnosi jake mrazeve i bere se tokom cele zime.

U bašti je najpraktičnije gajiti zimski praziluk: zauzima leju u vreme kada je većina povrća već obrana, a bere se kad vam zatreba.

Sorte praziluka iz naše ponude

• Zimski gigant je krupna sorta debele, bele stabljike. Može dugo da stoji u zemlji bez problema, pa se bere postepeno, preko cele zime.
• Muselburg je stara sorta predstavljena 1834. godine u Škotskoj, i od tada je popularna širom sveta. Kasnija je sorta, sa velikim i debelim stabljikama odličnog ukusa.
• Porbella je otporna na bolesti i daje veliki prinos. Dobro podnosi zimu i teško prelazi u seme.

Sve sorte su u kategoriji Luk i praziluk.

Kada se seje praziluk

Praziluk ima dugu vegetaciju, pa se gotovo uvek gaji preko rasada.

• Za berbu od kraja leta i u jesen: seme sejte u februaru i martu, u zaštićenom prostoru ili u kući.
• Za zimsku berbu: seme sejte u martu i aprilu, na leju napolju ili u hladnom klijalištu. Ovo je glavni rok za zimske sorte.

Šta se još seje u ovo vreme, pogledajte u tekstu Šta sejati u martu i u setvenom kalendaru.

Setva za rasad

1. Seme sejte na dubinu oko 1 cm, u redove na 5–10 cm, u setvene posude ili na leju.
2. Zemlju održavajte vlažnom. Na 15–20 °C seme niče za 10–14 dana.
3. Kad biljke dostignu 10–15 cm, proredite ih ili ih skratite makazama za trećinu, da ojačaju.
4. Rasad napolje iznosite postepeno, da očvrsne (više u tekstu Očvršćavanje rasada).

Rasad je spreman za presađivanje za osam do dvanaest nedelja, kad je visok 15–20 cm i debeo kao olovka. Opšte savete o rasadu naći ćete u tekstu Kako napraviti rasad.

Presađivanje: duboko, u rupe

Praziluk voli sunčano mesto i duboko, plodno, rastresito zemljište, dobro nađubreno zrelim stajnjakom ili kompostom još za prethodni usev ili na jesen. Presađuje se u maju i junu; zimske sorte najkasnije početkom jula.

1. Rasad pre sadnje zalijte i pažljivo izvadite. Mnogi baštovani skrate korenje na 2–3 cm i vrhove listova za trećinu; biljka se tako lakše sadi i manje vene.
2. Štapom ili sadiljkom napravite rupe duboke 15–20 cm, na 10–15 cm u redu i 30–40 cm između redova.
3. U svaku rupu spustite po jednu biljku, tako da iz rupe viri samo gornji deo listova.
4. Rupe ne zatrpavajte zemljom, nego ih samo napunite vodom. Zemlja će se postepeno sama sleći oko biljke.

Umesto rupa praziluk možete posaditi i u brazdu duboku 15 cm, koju ćete tokom leta postepeno zatrpavati. Deo stabla koji je pod zemljom ostaje beo i nežan, pa je zato duboka sadnja važna.

Nega i zagrtanje za dugo belo stablo

• Zalivanje. Praziluk ima plitak koren i ne podnosi sušu. Zalivajte redovno, naročito u julu i avgustu. Malč čuva vlagu i smanjuje korov (više u tekstu Malčiranje povrća).
• Okopavanje. Plitko, dok su biljke male, jer praziluk ne podnosi korov.
• Zagrtanje. Dva do tri puta tokom leta zagrnite biljke zemljom, svaki put po nekoliko centimetara. Tako se produžava beli deo stabla. Ne zagrćite do mesta gde se listovi razdvajaju, jer zemlja upadne među listove i teško se pere.
• Prihrana. Praziluk troši dosta hraniva. Sredinom leta prihranite ga zrelim kompostom ili organskim đubrivom.

Štetočine i bolesti

• Lukova minirajuća muva i lukova muva: larve se ubušuju u list i stablo, a stablo se iznutra kvari. Muve lete u proleće i ponovo u jesen; u tim periodima najbolje štiti mreža protiv insekata ili agrotekstil preko reda.
• Prazilukov moljac: gusenice buše listove odozgo naniže. Napadnute listove uklonite.
• Rđa praziluka: narandžaste pege na listovima, češće u toplu i vlažnu jesen. Pomaže dovoljan razmak i uklanjanje obolelih listova.

Praziluk ne sadite tamo gde su prethodne tri do četiri godine rasli crni luk, beli luk ili praziluk. Dobri susedi su mu šargarepa i celer. Više o tome u tekstu Koje povrće se sadi jedno pored drugog. O srodnom povrću pročitajte i tekstove Crni luk iz semena i Sadnja belog luka u jesen.

Berba i čuvanje preko zime

• Letnji praziluk se bere od kraja leta do jeseni, kad je stablo dovoljno debelo.
• Zimski praziluk se bere od kasne jeseni kroz celu zimu, po potrebi. Najbolje ga je ostaviti u bašti, gde ostaje svež.
• Praziluk ne čupajte, nego ga podignite ašovom ili baštenskim vilama, da ne pukne stablo.
• Kad je zemlja duboko zaleđena, praziluk se teško vadi. Zato pred jake mrazeve deo izvadite i utrapite: uspravno ga poređajte u sanduk sa vlažnim peskom ili u plitak rov u bašti i zatrpajte zemljom do listova.
• U frižideru očišćen praziluk traje jednu do dve nedelje, a isečen na kolutove može da se zamrzne.

Praziluk je dvogodišnja biljka: ako ga ostavite u bašti do leta, druge godine izbaci visoku cvetnu stabljiku. Tako se dobija i seme za sledeću setvu.

Česta pitanja