Sorte zelene salate i kako da je imate cele godine

Zelena salata je jedno od najbržih povrća u bašti: od setve do berbe prođe sedam do osam nedelja, a mladi listovi se beru i ranije. Najveći problem joj je vrućina. Na dugom danu i toploti salata brzo pođe u stablo, listovi postanu gorki i glavica se ne formira. Rešenje je da sorte birate prema sezoni i da sejete malo, ali često.

U ovom vodiču su vrste i sorte zelene salate iz naše ponude, kada se koja seje, kako da salata ne pođe u stablo i kako da je berete od proleća do zime.

Vrste zelene salate

Sve sorte zelene salate dele se u nekoliko vrsta, prema obliku glavice i listova:

• Ajsberg (iceberg) salata ima krupnu, čvrstu glavicu svetlozelenih, veoma hrskavih listova. Najzahtevnija je od svih, jer glavicu pravi samo kad nije prevruće. Kako se gaji i zašto ponekad ne pravi glavicu, opisali smo u posebnom tekstu Iceberg salata: uzgoj iz semena.
• Puterica pravi rastresitiju glavicu mekih, nežnih listova. Brzo raste i ne traži mnogo.
• Romana salata ima izduženu, uspravnu glavicu sa čvrstim, hrskavim listovima i debelim srednjim rebrom. Obično bolje podnosi toplotu od ajsberga.
• Rastresita (lisnata) salata ne pravi glavicu, već rozetu listova koji se beru jedan po jedan. Jedna setva daje nekoliko berbi. Crvene sorte su lepe u mešavini sa zelenima.
• Radič je srodnik cikorije, a ne prava salata. Ima crveno-ljubičaste listove sa belim žilama i gorkast ukus, a najlepši je u jesen i zimu.

Sorte zelene salate iz naše ponude

Glavičaste salate

• Saladin je ajsberg salata kompaktne, sabijene glavice, veoma hrskava. Ne cveta lako, pa može da se gaji i u toplijim danima, a posle branja se dugo čuva.
• Čudo 4 sezone je stara francuska puterica iz 1885. godine. Ima modrozelene listove sa crvenkastim vrhovima i pravi glavicu solidne veličine. Ime je dobila po tome što uspeva u sve četiri sezone: teško prelazi u cvet, pa je odlična i za početnike.
• Svesezonska je stara sorta čisto zelene boje. Jako teško ide u seme, pa se može sejati kad god. Daje glavice srednje veličine, odlične arome, za oko 50 dana od setve.

Izdužene salate (tip romane)

• Pariz je stara američka sorta iz 1951. godine. Ima izduženu, hrskavu glavicu, prilično veliku i tešku, i otporna je na bolesti.
• Mali dragulj je manja salata izduženog, špicastog oblika, zelenih i hrskavih listova. Kako nije velika, brzo stiže za berbu.

Crvene salate

• Red Velvet je stara sorta crvenkastih listova i bogatog ukusa, odlična za mešanje sa drugim salatama. Stiže za oko 55 dana i sporo prelazi u seme.
• Apache je modrocrvene boje. Izdržljiva je na usemenjavanje, pa može da se gaji i leti.
• Romanija je stara sorta zeleno-crvenih listova, hrskava i slatka. Važi za jednu od sorti najotpornijih na usemenjavanje i ne traži posebne vremenske uslove.

Radič

• Palla Rossa je klasična stara sorta radiča iz severne Italije. Pravi kompaktne glavice crveno-ljubičaste boje sa belim žilama, hrskave i blago gorkaste. Uspeva u hladnijem vremenu, a najlepšu boju dobija u jesen i zimu. Osim u salati, odličan je grilovan i u rižotu.
• Radič Pink ima nežne ružičaste listove i blagu gorčinu. Najbolje uspeva u hladnijem delu godine, u jesen i rano proleće.

Sve sorte salate su u kategoriji Zelena salata. Nijedna nije hibrid.

Koje sorte sejati u kojoj sezoni

Šta se još seje u ovo vreme, pogledajte u setvenom kalendaru i u tekstovima Šta sejati u martu i Šta saditi u kasno leto i jesen.

Setva i rasad zelene salate

Salata se može gajiti preko rasada ili sejati direktno u baštu.

Rasad. Seme sejte u setvenice ili čašice, na dubinu oko pola centimetra. Klija i na niskoj temperaturi, ali najbrže i najujednačenije na 15–20 °C. Kad biljke dobiju četiri do pet listova, posle tri do četiri nedelje, presadite ih napolje. Nekoliko dana pre toga rasad iznosite napolje da se navikne (više u tekstu Očvršćavanje rasada). Salatu sadite plitko, tako da sredina biljke ostane iznad zemlje, jer inače trune. Kako se pravi rasad, pročitajte u tekstu Kako napraviti rasad.

Direktna setva. Napravite plitke redove na 30–40 cm, seme sejte retko i pokrijte ga tankim slojem zemlje. Kad biljke dobiju dva do tri lista, proredite ih na 20–30 cm. Iščupane biljčice su odlične za salatu.

Letnja setva. Na temperaturi iznad 25 °C seme salate slabo klija. Leti zato sejte uveče, na senovito mesto, i zalijte hladnom vodom. Pomaže i da seme pre setve dan-dva držite u frižideru, ili da rasad sejete u hladnijoj prostoriji.

Zašto salata pođe u stablo

Kad dani postanu dugi i topli, salata prelazi u cvetanje. Iz sredine biljke izraste stablo, listovi postanu sitniji i gorki, a glavica se ne formira ili se rasprsne. Ovo ubrzavaju:

• dug dan i vrućina, naročito iznad 25 °C;
• suša i neredovno zalivanje;
• prestar rasad, koji je predugo stajao u čašicama;
• zakasnela berba.

Šta možete da uradite:

• Za kasno proleće i leto birajte sorte koje sporo idu u seme, iz tabele iznad.
• Zasenite salatu u najtoplijem delu dana, mrežom (više u tekstu Mreža za zasenu) ili setvom u senci viših biljaka, poput paradajza i kukuruza.
• Zalivajte redovno i malčirajte.
• Berite na vreme. Kad primetite da se sredina biljke izdužuje, odmah oberite celu biljku, dok listovi nisu postali gorki.

Ako jednu ili dve biljke ostavite da procvetaju, od njih možete sakupiti seme za sledeću godinu. Kako nijedna naša sorta nije hibrid, iz tog semena izrašće ista sorta.

Setva u nizu: svake 2–3 nedelje

Najčešća greška je da se sva salata poseje odjednom. Onda sva stigne u istoj nedelji, ne stigne da se pojede i pođe u stablo. Bolje je sejati kratak red svake dve do tri nedelje, od marta do maja i ponovo od avgusta. Tako uvek imate salatu za berbu, a sledeća je već u rastu. Kombinujte glavičaste i crvene sorte: crvene lepo izgledaju u činiji, a i u bašti.

Nega i zalivanje

• Zalivanje. Salata ima plitak koren, pa joj treba malo vode, ali često. Zalivajte ujutru, u podnožje biljke, a listove ne kvasite uveče, jer vlaga preko noći pogoduje bolestima. Najlakše je sistemom kap po kap (više u tekstu Navodnjavanje sistemom kap po kap).
• Malč. Tanak sloj slame ili pokošene trave čuva vlagu, hladi zemlju i drži listove čistim (više u tekstu Malčiranje povrća).
• Zemlja i đubrenje. Salati odgovara rastresita, plodna zemlja sa dosta zrelog komposta. Ne preterujte sa azotnim đubrivima, jer listovi tada nakupljaju nitrate.
• Okopavanje. Plitko, jer je koren blizu površine.

Puževi, vaši i bolesti

• Puževi prave najveću štetu na mladoj salati, naročito posle kiše. Kako ih se rešiti, pročitajte u tekstu Kako se rešiti puževa u bašti.
• Lisne vaši se skupljaju na mladim listovima i u sredini glavice (više u tekstu Biljne vaši: kako ih se rešiti).
• Plamenjača i siva plesan javljaju se u vlažnom vremenu i na pregustim biljkama. Pomažu dovoljan razmak, zalivanje u podnožje i uklanjanje obolelih listova (više u tekstu Gljivične bolesti bašte).

Salatu ne sejte na istom mestu dve godine zaredom. Dobro raste pored šargarepe, rotkvica i luka, pa je možete sejati između njih. Više u tekstu Koje povrće se sadi jedno pored drugog.

Berba i čuvanje

• Glavičaste salate (ajsberg, puterica, romana) berite kad je glavica puna i čvrsta na dodir. Odsecite je nožem pri zemlji, najbolje rano ujutru, dok su listovi sveži.
• Rastresite i crvene salate možete brati list po list: otkidajte spoljne listove, a sredinu ostavite da raste.
• Radič berite kad su glavice čvrste. Ako vam je previše gorak, glavicu pre jela potopite na pola sata u hladnu vodu.

Ubranu salatu čuvajte neopranu, umotanu u papirni ubrus, u kesi u frižideru. Ostaje sveža nekoliko dana, a ajsberg salata, poput sorte Saladin, i duže.

Česta pitanja