Neobične kulture za baštu: kikiriki, bamija, lufa, lupina i artičoka

Kada bašta već ima paradajz, papriku i krastavce, mnogi požele nešto što komšije nemaju. U našoj ponudi ima nekoliko kultura koje se kod nas retko gaje, a mogu da uspeju i u našoj bašti: kikiriki, bamija, lufa, bela lupina i artičoka. U ovom tekstu je za svaku od njih šta je, kako se seje, kako se neguje i kada se bere.

Ukratko:

• Kikiriki se seje krajem aprila ili početkom maja i zagrće preko leta, jer plodovi rastu ispod zemlje.
• Bamija voli toplotu, raste do 1,5 m, a mahune se beru mlade.
• Lufa je penjačica iz porodice tikvi; od zrelog ploda se pravi prirodni sunđer.
• Bela lupina je jestiva mahunarka bogata proteinima, koja uz to obogaćuje zemljište azotom.
• Artičoka je visoka, dekorativna biljka čiji se mesnati pupoljci jedu.

Kikiriki u bašti

Domaći kikiriki je poreklom iz tropskih krajeva Južne Amerike, ali uspeva i kod nas. Neobičan je po tome što plodove razvija ispod zemlje: posle cvetanja drška cveta se izduži i zabode u zemlju, gde se formira mahuna sa zrnima.

• Setva: kikiriki je toploljubiv, pa se seje krajem aprila ili početkom maja, kada su temperature stalno iznad 15 °C. Sadi se slično kao kukuruz, u redove. Za setvu koristite sirovo seme, nikako prženo.
• Zemljište i mesto: rastresito, dobro drenirano i bogato organskom materijom, na suncu. U teškoj, zbijenoj zemlji mahune se teško razvijaju.
• Nega: tokom sezone kikiriki redovno zagrćite, da bi se plodovi pravilno razvili ispod zemlje. Treba mu dovoljno vlage, naročito tokom cvetanja i formiranja plodova. Otporan je na bolesti i nema mnogo prirodnih neprijatelja, pa se može gajiti bez prskanja.
• Berba: u jesen, pre mrazeva, kada lišće počne da žuti. Iščupajte celu biljku, otresite zemlju i ostavite mahune da se suše nekoliko nedelja na suvom i prozračnom mestu.

Bamija

Bamija (Abelmoschus esculentus) je biljka toplih krajeva, poznata iz orijentalne i južnjačke kuhinje. Gaji se zbog mladih mahuna, koje se prže, kuvaju u supama i kari jelima, mariniraju i stavljaju u turšiju. Imamo dve stare sorte:

• Bamija Clemson: sorta iz 1939. godine, visoka 1 do 1,5 m, sa glatkim mahunama dugim 12 do 15 cm. Otporna je na sušu, pa je dobra za toplije krajeve.
• Bamija Burgundy: tamnocrvene mahune i upadljivi žuti cvetovi, visina do 1,2 m, pa staje i u manju baštu. Blagog je, slatkastog ukusa.

Setva: bamija traži toplu zemlju, pa se napolje seje tek kada prođu mrazevi i zemlja se zagreje, u maju. Za raniju berbu možete napraviti rasad u kući, u aprilu. Seme pre setve potopite u vodu preko noći, da brže nikne. Berba: mahune berite mlade, dok su meke, i to često, na svaka 2 do 3 dana, jer prerasle mahune brzo ogrube. Što ih redovnije berete, biljka daje više novih.

Lufa: biljka od koje nastaje sunđer

Lufa spada u porodicu tikvi i krastavca. Najviše se gaji zbog sunđerastog tkiva koje ostane kada se plod osuši, pa se koristi kao prirodni, biološki sunđer za kupanje i za pranje sudova.

• Setva: lufi treba duga i topla sezona. Najsigurnije je da seme posejete za rasad u kući u aprilu, a rasad posadite napolje kada prođu mrazevi, kao krastavac.
• Potpora: lufa je penjačica i pravi duge vreže, pa joj postavite čvrstu mrežu, ogradu ili pergolu. Plodovi koji vise ostaju čisti i pravilnog oblika.
• Sunđer: plod ostavite da potpuno sazri na biljci, dok kora ne posmeđi i plod ne postane lagan. Zatim oljuštite suvu koru, istresite seme, operite vlakna i dobro ih osušite. Seme sačuvajte za sledeću godinu.

Još neobičnih biljaka iz porodice krastavca opisano je u tekstu Kivano i kukamelon, a bundeve u vodiču Sadnja bundeve i duleka.

Bela lupina

Bela lupina (Lupinus albus) je stara mahunarka koja se vekovima jede na Mediteranu, posebno u Italiji, Grčkoj i Španiji. Zrno je bogato proteinima, preko 35%, i vlaknima, a prirodno je bez glutena. Biljka raste 60 do 120 cm i cveta belim ili svetloljubičastim cvetovima.

• Setva: direktno napolje u proleće, čim prođe opasnost od mraza.
• Zemljište i nega: rastresito, propusno i blago kiselo zemljište, sunčano mesto i umereno zalivanje. Lupina dobro podnosi sušu.
• Za zemljište: kao i druge mahunarke, lupina obogaćuje zemljište azotom, pa je korisna i kao zelenišno đubrivo u plodoredu (više u tekstu Pokrovni usevi u bašti).
• U kuhinji: zrno pre kuvanja potopite u vodu 12 do 24 sata, a zatim ga kuvajte, pržite ili meljite u brašno. Lepo ide uz povrće, limun, maslinovo ulje, beli luk i ruzmarin.

Važno: zrno lupine može da sadrži prirodne gorke materije (alkaloide), koje su u većoj količini štetne. Vodu u kojoj je zrno potapano bacite i ne koristite je za kuvanje. Ako je zrno i posle potapanja i kuvanja gorko, nemojte ga jesti. Lupina je, kao i kikiriki, poznat alergen, pa oprezno sa njom ako ste alergični na mahunarke.

Artičoka

Artičoka (Cynara scolymus) je visoka, dekorativna biljka mediteranskog porekla. Jedu se njeni krupni, mesnati pupoljci, kuvani, pečeni, punjeni ili kao namaz, a biljka je i lep ukras u bašti. Imamo tri stare sorte:

• Green Globe: jedna od najpoznatijih sorti na svetu, krupnih zelenih pupoljaka; raste do 1,5 m u visinu i 1 m u širinu.
• De Laon: stara francuska sorta, svetlozelena sa srebrnastim tonom, poznata po izuzetno krupnim i mesnatim pupoljcima; do 1,5 m.
• Violet de Provence: ljubičasti pupoljci sa zelenom osnovom, iz južne Francuske; 1 do 1,5 m, posebno dekorativna.

Gajenje: artičoka je višegodišnja biljka (još višegodišnjeg povrća je u tekstu Posadi jednom i beri svake godine). Iz semena se gaji preko rasada, koji se seje u kući krajem zime, a napolje sadi kada prođu mrazevi. Treba joj sunčano mesto, dosta prostora i plodna zemlja. Pupoljke berite dok su zatvoreni i čvrsti; ako ih ne uberete, rascvetaju se u krupne ljubičaste cvetove. U hladnijim krajevima biljku pred zimu zaštitite debelim slojem slame ili lišća.

Još neobičnih kultura

Ako volite da probate nešto novo, pogledajte i tekstove Raštan: setva i uzgoj i Bok choy i kineski kupus. Seme kikirikija i lupine je u kategoriji Mahunarke, uz pasulj, grašak i bob, a bamija, artičoke, raštan i bok choy u kategoriji Orijentalno. Nijedna sorta nije hibrid, pa seme možete sačuvati za sledeću godinu. Da rodi!