Vrste pasulja: Tetovac, Sumporaš, Đulan i Šoder – koji je za prebranac?

Za prebranac se bira krupan beli pasulj, a od naših sorti to je Tetovac, stara sorta penjač koja rađa do prvih mrazeva. Sumporaš i Đulan su žbunaste sorte kojima ne treba pritka, a Sumporaš se uz to veoma brzo skuva. Šoder pasulj zapravo nije pasulj, nego sastrica, druga stara mahunarka, koja rađa i u sušnim godinama i na siromašnoj zemlji.

U ovom tekstu su razlike između ovih sorti, koja je za šta i kako se pasulj seje u bašti. Sve su stare sorte, a ne hibridi, pa seme možete čuvati iz godine u godinu.

Pasulj, boranija i šoder: koja je razlika?

Pasulj i obična boranija su ista vrsta biljke. Kada je gajimo zbog zrna, zovemo je pasulj, a kada beremo mlade, sočne mahune, boranija. Zato se i sorte biraju po nameni: jedne su za zrno, a druge, kao boranije bez konca, za mahune.

Druga podela je po rastu. Žbunaste sorte ostaju niske i ne treba im oslonac, pa su jednostavnije za setvu i negu. Penjači rastu u visinu i traže pritku, špalir ili mrežu, ali zauzimaju manje mesta na zemlji, a Tetovac rađa sve do prvih mrazeva.

Šoder je posebna priča. Iako se u narodu zove šoder pasulj, to nije pasulj, nego sastrica (Lathyrus sativus). Taj narodni naziv, uz nazive cicor, radan i sekirče, navode i istraživači Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, koji sastricu čuvaju u svojoj kolekciji semena. Kod nas je poznata i kao jari grah ili sikirica.

Pasulj Tetovac: krupan beli pasulj za prebranac

Pasulj Tetovac je stara sorta penjač. Raste 2 do 3 metra, pa se sadi uz pritku ili špalir. Mahune su dugačke i široke, sa mnogo krupnih belih zrna. Biljka rađa sve do prvih mrazeva, pa je berba duga.

Tetovac je otporan, ali voli vlagu, pa ga u toplijim mesecima redovno zalivajte. Kao oslonac može da mu posluži i kukuruz: o setvi pasulja uz kukuruz i bundevu pročitajte u tekstu Koje povrće se sadi jedno pored drugog.

Zbog krupnog, belog zrna Tetovac je pasulj koji se bira za prebranac, ali i za druga tradicionalna jela.

Šoder pasulj (sastrica): stara mahunarka za sušne godine

Šoder je stara mahunarka, izuzetno otporna na sušu. Uspeva i na siromašnijim zemljištima, pa i na težim i glinovitim, gde daje stabilan prinos i kada uslovi nisu povoljni. Ipak, najbolje rađa na dobro obrađenoj zemlji. Sadi se u proleće, vegetacija traje 120 do 150 dana, a berba počinje sredinom leta.

Zrna su uglasta i šarena, od belih do sivo-smeđih, i pre podsećaju na sitan šljunak nego na pasulj.

Sastrica se kod nas nekada često jela. Kuva se sa povrćem, sa mesom ili bez njega, a jede se i kao salata. Ipak, nije zamena za pasulj: zrno sastrice sadrži prirodnu materiju koja može da naškodi nervnom sistemu ako se sastrica jede često i dugo, kao glavna namirnica. Zato neka bude povremeno jelo, a zrno pre kuvanja potopite u vodu i vodu od potapanja bacite.

Sumporaš i Đulan: žbunasti pasulj bez pritke

Pasulj Sumporaš, poznat i kao žuto-zeleni pasulj ili Slavonac, stara je domaća žbunasta sorta. Ne treba mu ni kolac ni špalir, obilno rađa i lak je za uzgoj, pa ga preporučujemo i početnicima. U kuhinji ga cene zato što se veoma brzo skuva. Sadi se u proleće, a prvi plodovi stižu već početkom leta.

Pasulj Đulan je takođe stara domaća sorta niskog rasta, bez pritki i oslonaca. Sadi se krajem aprila ili početkom maja i veoma je rodan. Podnosi sušu, ali za najbolji prinos ga u sušnim periodima redovno zalivajte. Dobar je za kuvanje, svež ili ostavljen za kasnije.

Koji pasulj je najbolji za prebranac?

Prebranac se pravi od kuvanog pasulja koji se zapeče u rerni, sa dosta crnog luka i aleve paprike. Za njega se tradicionalno uzima krupan beli pasulj, a od naših sorti to je Tetovac.

• Za prebranac: Tetovac, zbog krupnog belog zrna.
• Kada je važno da se brzo skuva: Sumporaš.
• Za laku setvu, bez pritki: Sumporaš i Đulan.
• Za suvu, siromašnu ili tešku zemlju: šoder, ali on nije pasulj i nije za prebranac.

Boranija: kada vam treba mahuna, a ne zrno

Ako pasulj gajite zbog mladih mahuna, izaberite boraniju bez konca:

• Boranija Kapitano: žbunasta, sa žutim, ravnim mahunama dugim oko 15 cm i širokim 2 cm, bez konaca. Može i u saksiji ili podignutoj leji.
• Žuta boranija Olovka: žbunasta i rodna, sa žutim, glatkim mahunama od 12 do 15 cm, bez konca. Otporna je na bolesti i laka za uzgoj.
• Metarska boranija: penjačica sa mahunama dugim 60 do 70 cm. Voli toplotu i sunce, podnosi sušu i traži mrežu ili kolac.

Mahune berite mlade, dok su ravne i mekane. Redovna berba podstiče biljku da daje nove.

Kada i kako se seje pasulj?

Pasulj i boranija se ne gaje iz rasada, nego se seju direktno u baštu, krajem aprila ili početkom maja, kada prođu hladni dani. U našem setvenom kalendaru žbunasta boranija se seje od sredine aprila do početka juna, a boranija penjačica od druge polovine maja do kraja juna. Pasulj se seje u isto vreme kao boranija istog rasta.

• Dubina: seme posejte na 3 do 4 cm.
• Žbunaste sorte (Sumporaš, Đulan, Kapitano, Olovka): redovi na 40 do 50 cm, a seme na 5 do 10 cm u redu. Oslonac im ne treba.
• Penjači (Tetovac, metarska boranija): pritke, špalir ili mrežu postavite pre setve, pa seme posejte uz njih, da kasnije ne oštetite koren.
• Šoder: seje se u proleće i dobro podnosi i težu, glinovitu zemlju.
• Zalivanje: u sušnim periodima zalivajte redovno, u zemlju, a ne po listu. Tetovac posebno voli vlagu.
• Okopavanje: plitko, dok su biljke male, da ne oštetite koren.

Pre setve možete proveriti klijavost semena, kako je opisano u tekstu Kako se proverava klijavost semena pre setve.

Kako sačuvati seme pasulja za sledeću godinu?

Sve naše sorte pasulja i boranije su stare sorte, a ne hibridi, pa iz njih možete sačuvati seme. Mahune za seme ostavite da se potpuno osuše na biljci, zatim ih oljuštite, a zrno čuvajte na suvom mestu do sledeće setve.

Seme svih sorti pasulja i boranije, ali i graška, boba, lupine i kikirikija, pronađite u kategoriji Mahunarke. Kako se seje bob, pročitajte u vodiču Bob: kada se seje, kako se gaji i kada se bere, a kako grašak, u vodiču Grašak: sorte, rana prolećna setva i berba.