Krastavac salatar ili kornišon: koje sorte za salatu, a koje za kiseljenje

Krastavac salatar i kornišon gaje se isto, ali se razlikuju po tome kada se beru i za šta su najbolji. Salatar se bere veći, na 15 do 20 cm i više, i jede se svež. Kornišon se bere sitan, na 5 do 8 cm, svakih dan-dva, i najbolji je za kiseljenje. Kornišoni se sade i gušće od salatara.

U ovom tekstu su naše stare sorte krastavca: koje su za salatu, koje za zimnicu, a koje mogu i jedno i drugo.

Krastavac salatar: koji za salatu

Marketmore je jedna od najpoznatijih starih sorti salatnog tipa, iz 1968. godine. Izuzetno je otporan na mnoge bolesti, a plodovi su odličnog ukusa i hrskave teksture. Bere se kada plodovi dostignu 15 do 20 cm.

Visoki salatar, poznat i kao Metohijski krastavac, daje plodove duge 25 do 45 cm. Penje se, pa mu treba mreža ili kolje, što ga čini dobrim izborom i za male bašte. Pogodan je za organsku proizvodnju, jer ne zahteva posebne mere zaštite.

Za neobičnu salatu probajte Jermenski krastavac, čiji rebrasti plodovi rastu i do 1 metra i imaju tanku kožicu koja ne mora da se ljušti, ili Limun krastavac, sa okruglim, svetlo žutim plodovima.

Kornišon: koji za kiseljenje

Pikolo di Parigi je tradicionalni francuski kornišon, posebno pogodan za kiseljenje. Plodovi su sitni, cilindrični i svetlozeleni, hrskavi i blagog ukusa. Rodan je i daje plodove tokom dužeg perioda.

Vojvođanski kornišon je domaća sorta za gajenje na otvorenom, prepoznatljiva po crnim bodljama na plodovima. Izuzetno je dobar za zimnicu, a ako plodovi prerastu, odlični su i za svežu salatu.

Belo čudo (White Wonder) je američka sorta iz 1893. godine, kremasto bele boje. Plodovi zadržavaju nežnu teksturu i blag ukus, pa su dobri i sveži i ukiseljeni.

Kako da kornišoni ostanu hrskavi i u tegli, pročitajte u tekstu Kako ukiseliti krastavce: hrskavi recept za zimnicu.

Razlika u gajenju i berbi

• Setva: krastavac se seje kada se zemlja zagreje na najmanje 15 °C, obično u maju, po 2 do 3 semena u kućicu, na dubinu od 2 do 3 cm. Rasad u saksijama od 8 do 10 cm daje prednost od 2 do 3 nedelje.
• Razmak: salatari na 100 do 120 cm između redova i 30 do 40 cm u redu, a kornišoni gušće, na 80 do 100 cm između redova i 20 do 30 cm u redu.
• Oslonac: i salatare i kornišone vodite uz mrežu ili žicu visine 150 do 200 cm. Plodovi su tada čistiji i ravniji, a lakše se beru.
• Berba: krastavac počinje da rađa 45 do 60 dana posle setve. Salatar berite na 15 do 20 cm, a kornišon na 5 do 8 cm, svakih dan-dva. Redovna berba podstiče biljku da stalno zameće nove plodove.

Ceo postupak, od pripreme zemlje do prihrane, opisan je u tekstovima Kako se pravilno sadi krastavac i Uzgoj krastavaca u bašti: od setve do berbe.

Seme za sledeću godinu

Nijedna naša sorta krastavca nije hibrid, pa seme možete sačuvati. Za seme ostavite nekoliko plodova da potpuno sazru i požute na biljci. Sorte krastavca se međusobno ukrštaju, pa ako želite čisto seme, gajite jednu sortu ili ih posadite što dalje jednu od druge.

Sve sorte su u kategoriji Krastavac, a dva neobična rođaka krastavca opisana su u tekstu Kivano i kukamelon.