Špargla – Saveti za uzgoj i odabir sorti

Špargla (Asparagus officinalis) je višegodišnje povrće koje se smatra delikatesom u mnogim kuhinjama širom sveta. Njena nežna tekstura i blago orašast ukus čine je izuzetno cenjenom, dok je njen nutritivni profil bogat vitaminima A, C, E i K, folatima i vlaknima.

Uzgoj špargle zahteva strpljenje, ali trud se isplati jer biljka može da donosi plodove i do 20 godina.

Osnovne informacije o špargli.

Špargla potiče iz oblasti Mediterana i uzgaja se već više od 2.000 godina. Ova biljka pripada porodici ljiljana i dolazi u tri osnovne varijante: zelena, bela i ljubičasta.

Zelena špargla je najčešća i najjednostavnija za uzgoj, dok bela špargla zahteva poseban proces uzgajanja bez sunčeve svetlosti. Ljubičasta špargla, poznata po svojoj slatkoći, sve češće se koristi u kuhinji.

Saveti za uzgoj špargle.

1. Izbor lokacije i zemljišta

Špargla voli sunčane lokacije sa dobro dreniranim, plodnim zemljištem. Optimalno pH vrednosti tla za uzgoj špargle je između 6,5 i 7,5. Pre sadnje, preporučuje se dodavanje organskog đubriva ili komposta kako bi se poboljšala plodnost tla.

2. Sadnja špargle

Špargla se najčešće sadi iz korenova (kruna) koje se sade u proleće. Iskopajte rov dubok oko 30 cm i širok 40 cm. Na dnu rova napravite humku i položite korenove tako da se koreni šire preko humke. Pokrijte ih tankim slojem zemlje, a kako biljka raste, postepeno popunjavajte rov.

Takođe može da se sadi i iz semena proizvodnjom rasada. Naša preporuka je da to bude iz rasada zbog netaknutog korenovog sistema.

3. Zalivanje i nega

Špargla zahteva umereno zalivanje, posebno u prvoj godini kada razvija svoj korenov sistem. Pazite da zemljište ne bude previše vlažno jer višak vode može izazvati truljenje korena. Redovno uklanjajte korov kako bi biljka imala dovoljno prostora za rast.

Šparglu takođe možete malčirati slamom, više o samom malčiranju možete pročitati ovde (klikni ovde za link)

4. Prihrana

Tokom vegetacije, špargla se hrani mineralnim ili organskim đubrivima bogatim azotom i fosforom. Poželjno je dodati kalijum u kasnijim fazama kako bi biljka ojačala i pripremila se za narednu sezonu.

5. Žetva

Prva berba špargle dolazi tek u trećoj godini nakon sadnje. Berite mlade izdanke dok su dugi 15-20 cm i pre nego što postanu drvenasti. Berba traje 6-8 nedelja, nakon čega biljci treba omogućiti da se regeneriše.

Popularne sorte špargle

1. Mary Washington
   Ova sorta je izuzetno popularna zbog svoje otpornosti na bolesti i visokog prinosa. Daje zelene izdanke sa blagim ukusom. (Klik ovde za seme)
   
2. Purple Passion
   Ljubičasta sorta koja se ističe svojim slatkim ukusom i atraktivnim izgledom. Idealna je za salate i sirovu konzumaciju.
   
3. Argenteuil
   Tradicionalna francuska sorta koja se koristi za uzgoj bele špargle. Odlikuje se mesnatim izdancima i bogatim ukusom. (Klik ovde za seme)
   
4. Gijnlim
   Moderna sorta poznata po ranom sazrevanju i visokom prinosu. Daje ravnomerno debele zelene izdanke.

Koje zdravstvene koristi ima špargla?

Špargla je prava nutritivna bomba. Sadrži malo kalorija, a bogata je vlaknima, vitaminima i antioksidantima.

Pomaže u detoksikaciji organizma, podržava zdravlje srca i doprinosi jačanju imunog sistema. Zahvaljujući sadržaju folata, preporučuje se trudnicama jer podržava pravilan razvoj fetusa.

Najčešće greške u uzgoju špargle.

Nepravilna sadnja
Preplitanje korenova može smanjiti rast biljke. Uvek ostavljajte dovoljno prostora između sadnica.

Preuranjena berba
Berba u prvim godinama iscrpljuje biljku i smanjuje njen dugoročni prinos.

Neadekvatna priprema tla
Slabo drenirano zemljište može dovesti do truljenja korena i propadanja biljke.

Špargla je biljka koja zahteva strpljenje, ali donosi obilne plodove i brojne benefite. Uz pravilnu sadnju i negu, možete uživati u ovom delikatesu iz sopstvenog vrta.

Bez obzira na to da li preferirate zelenu, belu ili ljubičastu šparglu, uzgoj ove biljke predstavlja savršen spoj zadovoljstva i korisnosti.