Kako Održavati Baštu Tokom Leta:

Letnja bašta traži pet stvari: redovno zalivanje rano ujutru između 5 i 8 sati, malčiranje da se sačuva vlaga, prihranu prilagođenu mesecu, kontrolu korova pre nego što procveta i redovnu berbu koja produžava prinos. U junu i julu još ima vremena za setvu salate, blitve, šargarepe i kupusa za jesen.

Šta su najvažniji zadaci u letnjoj bašti?

Letnja bašta zahteva pet prioriteta: obilno zalivanje u pravom delu dana, malčiranje za zadržavanje vlage, prihranu prilagođenu fazi rasta, redovnu kontrolu korova i štetočina, i redovnu berbu koja produžava prinos. Sve ostalo dolazi posle ove pet tačaka.

Raspored je jednostavan. Jun je mesec punog rasta i prihrane azotom. Jul je mesec intenzivnog zalivanja, berbe i setve jesenjih kultura. Avgust je mesec žetve i priprema za sledeći ciklus. Ako pratite ova tri toka, letnja bašta ne mora biti stresna, samo mora biti redovna.

Kada i kako pravilno zalivati baštu tokom leta?

Najvažniji deo letnje nege bašte je zalivanje u pravo vreme, u pravu zonu i u pravoj količini. Optimalno vreme za zalivanje je rano ujutru, između 5 i 8 sati, dok je zemlja još hladna i sunce nije jako. Voda tada polako prodire do korena i biljke je u potpunosti usvoje pre podnevnih vrućina. Zalivanje svakih 2 do 3 dana, dublje i temeljno, daje bolje rezultate od svakodnevnog površinskog prskanja.

Jutarnje ili večernje zalivanje?

Jutro je uvek prvi izbor. Ako zalijete crevom koje kvasi listove, lišće se brzo osuši na jutarnjem suncu i nema uslova za razvoj gljivičnih bolesti. Večernje zalivanje je prihvatljivo, ali samo ako vodu dovodite direktno u zonu korena. Mokro lišće tokom noći stvara idealne uslove za gljivice i plesni, pa ga izbegavajte.

Izbegavajte zalivanje između 11 i 16 sati. Tada je isparavanje vode iz tla najveće i biljke ne mogu da usvoje vodu pre nego što ona ispari.

Koje povrće traži najviše vode?

Paprika, krastavac, karfiol, celer i tikvice traže konstantno vlažno tlo. Kod ovih kultura, svaki period suše direktno utiče na prinos i kvalitet plodova. Koristite crevo ili sistem kap po kap i uvek zalivajte u podnožju biljke, nikada po lišću.

Stare sorte paradajza imaju nešto dublje korenove sisteme od hibrida i mogu kratko da tolerišu sušu, ali to ne znači da im voda nije potrebna. Znači samo da su malo otpornije.

Zašto je malčiranje obavezno tokom letnjih vrućina?

Sloj malča debljine 5 do 10 cm oko biljaka smanjuje isparavanje vode iz tla, prigušuje korov i štiti koren od pregrejavanja. Malčiranje je jedna od najefikasnijih tehnika za smanjenje potrebe za zalivanjem, jer zaštićeno tlo zadržava vlagu daleko duže od nezaštićene površine.

Za malčiranje u povrtnjaku koristite:

• Suvu pokošenu travu (tanak sloj od 3 do 5 cm)
• Slamu ili seno
• Zreli kompost (služi i kao prihrana i kao malč)
• Karton između redova prekriven slamom (efikasno i uredno)

Ne stavljajte malč direktno uz stabljiku biljke. Ostavite slobodan krug od 5 do 10 cm oko svakog korena da ne bi došlo do truljenja. Ako još niste napravili kompost, saznajte kako da ga napravite kompost i kako ga primenite kao letnjih malč koji istovremeno hrani tlo.

Prihrana povrća tokom leta: šta, kada i koliko?

Prihrana u letu nije ista u junu, julu i avgustu. Svaka faza rasta traži nešto drugačije i pogrešan element u pogrešnom momentu može više da naškodi nego da pomogne.

Jun je mesec intenzivnog vegetativnog rasta. Biljkama treba azot. Koristite zreli kompost, tečno đubrivo od koprive ili razblaženi stajnjak. Prihranite jednom u dve nedelje.

Jul i avgust su meseci cvetanja i zametanja plodova. Prelazite na kalijum i fosfor koji jačaju plodove i ubrzavaju sazrevanje. Smanjite azot jer će ga biljka inače koristiti za vegetativni rast umesto za formiranje plodova.

Stare sorte povrća ne traže intenzivnu mineralnu prihranu. One su se razvijale u uslovima živog, organskog tla i upravo u takvim uslovima daju pun ukus i prinos. Kompost i organska prihrana su njima sasvim dovoljni. Naš setveni kalendar može da vam pomogne da isplanirate termine prihrane zajedno sa setvom i berbom.

Korov i štetočine: kako ih kontrolisati bez preterivanja?

Korov se kopa dok je mali, pre nego što procveta i zaseje novu generaciju semena. Jedan korov koji procveta može ostaviti hiljade novih semena u tlu. To je pravilo broj jedan. Posle berbe ili kiše, kada je zemlja mekša, 15 do 20 minuta u povrtnjaku je dovoljno da se ukloni sve što nije zasađeno.

Borba sa korovom

Redovnim malčiranjem, opisanim u prethodnoj sekciji, korov nema prostora za klijanje. Tamo gde ste malčirali, korov uglavnom ne izbija. Na otvorenim delovima kopa se plitko motičicom, da se ne bi narušio koren povrća koje raste pored.

Najčešće letnje štetočine na povrću

U srpskim baštama, tokom leta najčešće probleme prave:

• Lisne vaši na paprikama, kupusu i boraniji. Rešenje: ispiranje jakim mlazom vode ili prskanje razblaženim tečnim sapunom.
• Puževi posle kiše, naročito na salati i kupusu. Rešenje: barijera od pepela ili kreča oko gredica.
• Paučinari na paradajzu i paprici tokom sušnih perioda. Vole suvo i toplo, a redovno zalivanje ih drži pod kontrolom.
• Buvači na kupusnjačama u junu. Male rupe na listovima su signal. Posipanje pepelom ili peludi gorušice pomaže.

Pregledajte biljke jednom nedeljno. Rani otkrivanje znači lakše rešavanje. Kod starih sorti povrća otpornost na bolesti je obično bolja nego kod hibrida, ali štetočine ne prave razliku.

Šta još posejati i posaditi u junu i julu?

Jun i jul nisu kraj sezone setve. Niz kultura se odlično seje i zasađuje tokom leta za jesen. Prostor koji ste oslobodili posle ranog graška ili salate ne treba ostavljati prazan.

Poslednja nedelja juna i početak jula su pravo vreme za rasađivanje kupusnjača. Kupus, kelj, karfiol i brokoli posađeni u to vreme doneće rod u septembru i oktobru. Potrebno je samo da ih redovno zalivate prvih desetak dana.

Ovo možete sejati tokom juna i jula:

• Zelena salata u senovitom delu bašte ili između redova paradajza
• Blitva za jesensku berbu, brzorastuća i zahvalna
• Šargarepa voli toplu zemlju i zasejana u junu daje krupan koren do oktobra
• Rotkvice gotove za tridesetak dana od setve, seju se svake tri nedelje
• Spanać u drugoj polovini jula za jesenju berbu
• Pasulj i boranija u prvoj polovini juna, za avgustovsku berbu

Proverite naš setveni kalendar za tačne rokove i preporučene sorte za letnju setvu.

Berba i šta raditi posle nje

Redovna berba je jedna od najvažnijih stvari koje možete uraditi za prinos. Biljka koja nosi zrele plodove usmerava energiju u sazrevanje tog ploda. Biljka bez zrelih plodova usmerava tu istu energiju u nove. Što češće berete, bašta daje više.

U julu počinje berba paradajza, paprike, krastavca i krompira. Paradajz berite čim porumeni, ili dok je još zelenkast ako planirate zimsku pripremu. Krastavac berite mali i mlad jer ostavljen da prenaraste šalje signal biljci da zaustavi dalje cvetanje.

Posle berbe ranog povrća, tu površinu nemojte ostavljati praznom. To je prostor za jesenju setvu ili za unos komposta i pripremu tla za sledeću godinu. Malo je baštenskih grešaka skuplje od prazne gredice usred leta.

Za one koji gaje stare sorte paradajza ili stare sorte krastavca, jul i avgust su i vreme za odabir plodova od kojih ćete sačuvati seme za sledeću sezonu. Ostavite najlepši, najzdraviji plod na najjačoj biljci i neka sazri do kraja.

Zaključak

Letnja bašta nije komplikovana, ali traži kontinuitet. Zalivanje, malčiranje, kontrola korova i redovna berba su navike, ne vanredni radovi. Kad jednom postanu rutina, bašta funkcioniše uz minimalnu intervenciju.

Iskoristite jun i jul da zasejete i jesenske parcele. Bašta koja daje u septembru i oktobru počinje upravo sada. Pogledajte naš setveni kalendar i odaberite sorte za jesenski ciklus, a za kvalitetna semena pogledajte naš izbor seme povrća.