Malčiranje zemljišta organskim malčem: trava, lišće, kora i kompost

Malčiranje zemljišta je prekrivanje tla slojem materijala koji štiti zemlju, čuva vlagu i poboljšava rast biljaka. Jednostavno je, jeftino i primenjivo u svakoj bašti ili na njivi. U ovom tekstu je organski malč, koji se vremenom razlaže i hrani zemlju: pokošena trava, suvo lišće, kora i drvna sečka i kompost, kada se zemljište malčira i koje greške treba izbegavati. Slama, seno, agrotekstil i malč folija za povrće, i kako se postavljaju, opisani su u tekstu Malčiranje povrća: slama, seno, agrotekstil ili folija.

Ukratko: organski malč se stavlja na vlažno tlo bez korova, u sloju do 8 ili 10 cm, uz mali razmak oko stabljike. Pokošena trava ide u tankom sloju od 1 do 4 cm, suvo lišće od 5 do 8 cm, a kora i drvna sečka su za trajnice, ruže i drveće. Zemljište se malčira u proleće, kada se zagreje, i u jesen, kao zaštita korena od mraza.

Šta je malčiranje i kako funkcioniše

Malčiranje je postupak prekrivanja površine zemljišta određenim materijalom, takozvanim malčom, sa ciljem da se zaštiti i poboljša kvalitet tla i useva. Sama reč potiče od engleskog termina „mulch“, a tehnika je stara koliko i sama poljoprivreda, samo što u modernoj proizvodnji ima sve veći značaj.

Princip je jednostavan: kada pokrijete tlo, ono prestaje da bude izloženo direktnom suncu, vetru i kiši. Time se usporava isparavanje vode, sprečava rast korova koji nemaju pristup svetlosti, a temperatura tla postaje stabilnija. Zemlja ispod sloja malča ostaje rastresita, bogata mikroorganizmima i pogodna za zdrav razvoj korena.

Ono što mnogi ne znaju je da malčiranje direktno utiče na prinos. Prema iskustvima iz prakse, pravilno primenjen malč može povećati prinos i do 50%, a prvi plodovi se mogu ubrati i do dve nedelje ranije u poređenju sa nepokrivenim usevima.

Organski malč: koji materijal za šta

Organski materijali su prirodnog porekla, razgrađuju se tokom vremena i direktno obogaćuju tlo hranljivim materijama. To ih čini idealnim izborom za domaće bašte, voćnjake i ekološku proizvodnju.

• Pokošena trava je besplatan malč koji imate odmah pri ruci. Stavlja se u tankom sloju od 1 do 4 cm i prirodno obogaćuje tlo azotom. Odlično funkcioniše kod paradajza i plavog patlidžana, jer smanjuje pucanje plodova. Duža primena može povećati kiselost tla, pa ne treba preterivati.
• Suvo lišće se raspoređuje u debljini od 5 do 8 cm i tokom vremena se razlaže u humus. Izbegavajte lišće oraha i hrasta, jer sadrži supstance koje mogu biti štetne za pojedine biljke.
• Kora drveta i drvna sečka se sporo razgrađuju, lepo izgledaju i odlične su za trajnice, ruže i drveće. Glodari ih vole, pa je dobro uzeti to u obzir.
• Kompost kao malč istovremeno štiti i hrani tlo. Koristi se u tanjem sloju i kombinuje zaštitu sa đubrenjem. Kako se pravi, pročitajte u tekstu Kako napraviti kompost.
• Slama dobro upija vlagu i odličan je izolator. Idealna je za jagode, krompir i niske povrtarske kulture; o sadnji jagoda pročitajte u tekstu Kako se pravilno obavlja sadnja jagoda. Kada je bolja slama, a kada seno, pročitajte u tekstu Malčiranje povrća: slama, seno, agrotekstil ili folija.

Neorganski malč

Neorganski materijali se ne razgrađuju, pa ne hrane tlo, ali su izuzetno efikasni u kontroli korova i regulaciji temperature i vlage. Šljunak i kamenčići se najčešće koriste u ukrasnim delovima bašte: sprečavaju isparavanje vode i ne privlače glodare, ali ne poboljšavaju strukturu tla. Malč folija i agrotekstil za povrće, njihove boje i kako se postavljaju, opisani su u tekstu Malčiranje povrća: slama, seno, agrotekstil ili folija.

Zašto malčiranje zemljišta vredi truda

• Zadržavanje vlage je možda najvažnija korist, posebno tokom sušnih letnjih meseci. Zemlja ispod malča ostaje vlažna znatno duže, što znači manje zalivanja, a biljke koje ne trpe stres zbog suše daju bolji prinos.
• Suzbijanje korova bez herbicida: korovi nemaju pristup svetlosti, ne mogu da niču i ne otimaju kulturnim biljkama vodu i hranu.
• Regulacija temperature tla znači da su koreni zaštićeni i leti i zimi. Tokom hladnijih meseci malč sprečava prodiranje mraza, a leti hladi tlo i štiti ga od pregrevanja.
• Zdravija zemlja: smanjuje se zbijanje tla posle kiše, poboljšava se aktivnost korisnih mikroorganizama, đubriva se sporije ispiraju, a plodovi koji ne dodiruju zemlju ostaju čistiji i zdraviji.

Greške koje treba izbegavati

• Previše debeo sloj, posebno organskog malča, može izazvati truljenje korena i gljivične bolesti. Organski malč se ne stavlja deblje od 8 do 10 cm.
• Malč uz samu stabljiku: malč ne sme da dodiruje stablo ili stabljiku biljke. Uvek ostavite mali slobodan prostor oko osnove biljke, da ima protok vazduha.
• Glodari, puževi i mravi: vlažni organski malč ih privlači. Ako primetite više ovih nametnika, promenite vrstu materijala ili ga kombinujte sa preventivnim merama; pročitajte Kako se rešiti puževa u bašti.
• Kiselost tla: pokošena trava i borove iglice mogu zakiseliti tlo uz dužu primenu. Ako gajite biljke koje vole neutralno ili bazično zemljište, redovno proveravajte pH vrednost.

Kada i kako malčirati zemljište

Malčiranje ima smisla u gotovo svakom periodu godine, ali dva su posebno preporučljiva:

• U proleće, kada se zemlja zagreje, sloj malča se postavlja pre nego što korov nikne. Tako se zadržava i vlaga koju je tlo skupilo od zimskih padavina.
• U jesen malč štiti od mraza: koren je pokriven i bezbednije prezimljava, posebno kod osetljivih trajnica i zasada.

Pre postavljanja malča tlo treba da bude dobro nakvašeno i bez korova, jer nema smisla zatvarati suvo ili zakorovljeno tlo. Organski malč se nanosi u sloju od 5 do 10 cm, zavisno od materijala.

Malčiranje nije komplikovano, a radi posao umesto vas: čuva vlagu, guši korov, štiti od mraza i poboljšava tlo. Bilo da imate mali porodični vrt ili veći zasad, malčiranje se isplati već prve sezone. Da rodi!